Друштвени медији имају највећи утицај на тинејџере, што и не чуди будући да управо они већину времена проводе на паметним телефонима. Нажалост, једна од негативних нуспојава друштвених медија су разни изазови који се појављују с времена на вријеме. Иако се неки изазови на прву чине безазленима, многи од њих могу озбиљно нарушити здравље учесника.
Опасност или забава – гдје је граница?
Један од таквих “безазлених” изазова је онај с ледом и соли. Овај болни експеримент налаже да на кожу ставите со, а затим на њу коцкицу леда, поента је што дуже издржати бол. Било је случајева у којима су дјеца, у жељи да сруше рекорд, претрпјела опеклине трећег степена.
Бизарно звучи и изазов искакања из аутомобила усред вожње након којег слиједи плес на улици док је аутомобил још у покрету. Хиљаде младих корисника друштвених мрежа придружиле су се том “Kiki Challengeu”, инспирираном пјесмом “In My Feelings” познатога канадског репера Дрејка. Изводећи овај бесмислени изазов, многи тинејџери завршили су с повредама кичме и лобање, а неки су, нажалост, имали и смртне посљедице. Након овог опасног перформанса услиједили су многи други изазови с опекотинама од сунца у облику цвјетића и пењања по кутијама за млијеко.
Ризикују здравље због изазова
Ни дјеца у региону нису одољела учествовању у виралним изазовима. Према недавном истраживању А1 Хрватска на дигиталним платформама 24сата, чак 69% дјеце сматра да садржај на који наилазе на интернету може подстаћи дјецу на ризична понашања као што је учествовање у опасним изазовима, а 52% дјеце сматра да садржај на који наилазе онлине може подстаћи агресивно понашање код дјеце.
Прошле године су, тако, петорица осјечких тинејџера завршила у болници због торзије тестиса (прекид циркулације и трајно пропадања тестиса). Према писању медија, до ових је озљеда дошло због ТикТок изазова “Hit Him in the Balls Challenge” (“Удари га у тестисе”). Али није ово био први такав изазов. Прије неколико година један је британски 12-годишњак замало остао без тестиса због изазова под називом “Bangcock”. Дјечаци су један другоме у школи постављали питање о томе како се назива главни град Тајланда, а кад би им неки дјечак одговорио да је то Бангкок, што може звучати као “bang cock” (ударац у пенис), ударили би тог вршњака у гениталије.
Но неријетко је тинејџерима тешко објаснити да овакви и слични изазови могу имати озбиљне и, што је најлошије, доживотне посљедице на њихово здравље. Дио мозга који управља рационалним размишљањем (префронтални кортекс) код дјеце није потпуно развијен све до средине двадесетих година. Из тог су разлога, према истраживањима, дјеца посебно подложна притиску вршњака и већа је вјероватноћа да ће се млађа дјеца или тинејџери упустити у непромишљена и ризична понашања, посебно кад је учествовање у тим активностима мотивисано друштвеним медијима.
Изазови опасни за живот
Случај десетогодишње дјевојчице из Италије која је, учествовањем у онлине изазову, саму себе гушила и на крају умрла узнемирио је јавност широм свијета. Ријеч је о једном од најопаснијих изазова на друштвеним мрежама, “Blackout Challenge”, у којем појединци покушавају задржати дах све док се не онесвијесте. Иако је присутан већ неколико година, и даље је, нажалост, занимљив млађој популацији. Према доступним подацима, у посљедњих 18 мјесеци најмање је 15 дјеце млађе од 12 година умрло због извођења овог опасног изазова.
Изазов који је такође запрепастио свијет је тзв. “The Fire Challenge”. У овом изазову људи снимају себе како се поливају запаљивом течношћу и потом се запале упаљачем. Због овог изазова доживотне посљедице има 12-годишњак Nick Howell из Америке, који је провео готово шест мјесеци у болници те је имао 50 операција због опеченог тијела. Због оштећења живаца у ногама морао је поновно да учи да хода. Његова порука вршњацима након свега била је – не будите сљедбеници.
С обзиром на то да млади у тинејџерским годинама можда нису свјесни стварних посљедица, кључну улогу у борби против непромишљеног учествовања у оваквим и сличним изазовима имају родитељи.
Разговор, а не забрана
Иако родитељима ова тема може бити тешка и осјетљива, важно је да дјеци помогну развити здрав и одговоран однос према друштвеним мрежама. Притом је најважније едуковати дјецу о могућим ризицима. Објаснити им да изазови на друштвеним мрежама нису увијек онакви каквима се чине и да многи од њих могу бити опасни и штетни за здравље.
Управо зато важно је да се као родитељи упознате с информацијама и трендовима на друштвеним мрежама те их прокоментаришете са својом дјецом.
Надаље, разговарајте с дјецом о притисцима којима су изложени. Многи изазови на друштвеним мрежама осмишљени су како би се подстакло такмичење и доказивање, а то може довести до тога да дјеца раде ствари које иначе не би радила и које су изразито опасне. Разговарајте с њима о томе како се осјећају кад се нађу у ситуацији у којој се осјећају присиљени да се придруже неком изазову. Покажите им како могу рећи “не” и објасните им да је то у реду.
Посљедње, али не и мање важно, јесте поставити границе. Одредите колико времена ваша дјеца смију проводити на друштвеним мрежама и у којим изазовима смију учествовати јер на крају нису сви изазови лоши. Примјер тога је вирални покрет “Мовембер”, у којем велик број мушкараца прихвата изазов пуштања браде и бркова те прати тренд “no shave November”. Циљ овог изазова је добронамјеран, а то је подизање свијести о најчешћим мушким болестима.
И на крају савјет злата вриједан – будите дио дигиталног свијета своје дјеце и научите их како одговорно користити интернет и друштвене мреже!