Да ли је трагедијом у Београду отворена Пандорина кутија? Дјечак у Обреновцу, јутрос је након минута ћутања, реплику пиштоља уперио према ученицима. Полиција је одмах реаговала.
У београдској школи деветогодишњи дјечак, како преносе медији, направио је списак ђака које наводно жели да убије, а младић из Бихаћа запријетио је на друштвеним мрежама масакром у школи.
Стручњаци су сагласни, да су дјеца најмање крива и да би, првенствено родитељи, требало да провјеравају њихово вријеме проведено у виртуелном свијету.
Већ током јучершњег и данашњег дана мрежама су кружили застрашујући коментари адолесцената који пружају подршку дјечаку који је извршио убиства.
Ученица ножем напала наставницу у београдској Гимназији, један је од наслова које данас можемо прочитати.
– Дјеца не науче да регулишу своја осјећанја зато што нису имали примјер, нису имали потребу, све им је дозвољено и прва лоша ситуација у којој се нађу, имају окидач, а са лошим ситуацијама ће се сусрести у животу – навела је Тајтјана Марковић, дјечији клинички психолог.
Проблем број 1 код кориштења дигаталних медија дјеце и родитеља, јесте недостатак посредовања родитеља. Од помоћи могу бити бесплатне апликације за надзор дјечијег уређаја који је повезан на интернет, а други и још битнији начин јесте присуство родитеља у физичком свијету.
– Освјестити родитеље о великом и снажном утицају медија, кључна је улога родитеља уз разговор – сматра Драгана Трнинић – професор на предмету Медијска писменост на Факултету политичких наука, Бањалука.
Изазови данашњих родитеља већи су него раније.
Родитељ поред бриге о дјетету у стварном свијету требало би да одгаја и васпитава дијете и за онлајн садржаје.
Изостаје и помоћ родитељима да се дигитално и медијски описмене. У Финској од 70. година прошлог вијека постоји предмет медијске писмености. Код нас у формалном образовању још увијек не.
– На тај начин се дјеца прирпемају за све ово. Ми не можемо избјежи друштвене мреже, него требамо да их учимо да се користе на прави начин. Један од кључних концепата медијске писмености јесте одговорност приликом креирања медијског садржаја – истакла је Драгана Трнинић, професор на предмету Медијска писменост на Факултету политичких наука.
Најчешћи креатори ових садржаја су управо дјеца која нису ни свјесна какве посљедице могу имати, а често ни чињенице да стварни и вритуелни свијет нису исто!
