Дошла сам на овај дан да обиљежим моју тугу, моју невољу. Чекам правду, једина ми је жеља као мајци да правда изађе на видјело,рекла је данас Богдана Томовић, чији је деветнаестогодишњи син Здравко као војник ЈНА страдао у нападнутој колони
Она редовно прусуствује обиљежавању злочина у Добровољачкој улици који се догодио 1992. године и наглашава да је њој прије 31 годину на данашњи дан у овој сарајавској улици убијено све у животу.
Уз јаке мјере обезбјеђења делегација из Републике Српске, у којој су и породице погинулих припадника ЈНА и преживјели запалила је свијеће и положила бијеле руже на мјесту страдања, а потом кренула је из Добровољачке улице у Сарајеву према Источном Сарајеву.
Прије поласка у Сарајаево у У цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву служен је парастос за припаднике ЈНА.
Жељко Пантелић, бивши поручник ЈНА који је био у колони нападнутој 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, разочаран је јер 31 годину од злочина који су починиле муслиманске паравојне формације нема правде ни сатисфакције.
-Сво ово вријеме смо мислили да ће Тужилаштво наћи снаге да оптужи окривљене, међутим од 2018. године, када је поновљен, поступак се сада води само за 3. мај, односно злочине почињене приликом изласка колоне из Команде Друге војне области, док за злочине који су почињени прије тога, убиства војника на Бистрику, 2. маја у Дому ЈНА, на Скендерији, код Поште и Команде Друге војне области није ни покренут поступак – изјавио је Пантелић новинарима.
Истичући да је то срамота, Пантелић је нагласио да је то показатељ да овдје не може доћи до суживота на начин како је било прије рата.
Пантелић је рањен 2. маја у нападу муслиманских паравојних формација на Команду Друге војне области, а 3. маја заробљен у нападу на на колону ЈНА у Добровољачкој улици.
-Тешко сам малтретиран, извођен на стријељање. Побјегао сам приликом размјене – свједочи Пантелић.
Он је истакао да 31 годину траје борба за истину о злочинима почињеним крајем априла и почетком маја у Сарајеву над припадницима ЈНА.
-Прије двије године објавио сам и књигу о тим злочинима, а опет у коментарима на друштвеним мрежама и у медијима наша се јединица води као „нишки специјалци“, иако никакве везе нисмо имали са Нишом. Још се прича о неким браниоцима Сарајева који су се бранили од нас који смо били опкољени у касарнама. И још нема никакве правде, неке сатисфакције зато што је злочин почињен – закључио је Пантелић.
Обиљежавању злочина у Добровољачкој улици редовно присуствује и Гордана Гвозденовић, сестра поручника ЈНА Обрада Гвозденовића, убијеног 2. маја.
Према ријечима Гвозденовићеве, породице страдалих, преживјели учесници колоне и остали својим доласком одају почаст страдалима, како овај злочин никада не би био заборављен.
Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.
Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и „Зелених беретки“, међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.
Пред Судом БиХ, 21. септембра прошле године почео је претрес у предмету који се води против Ејупа Ганића и још деветорице некадашњих војних и полицијских функционера за злочине у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године у Сарајеву.
Осим Ганића, оптужница, која је подигнута 27. априла, терети и Заима Бацковића, Хамида Бахту, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушину, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића, те Махира Жишку.
У БиХ неће бити разумијевања док се не почну уважавати све жртве.
Међу присутнима у Добровољачкоју улици данас су били и предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац, министар безбједности у Савјету министара Ненад Нешић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић.
Ту су и посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић и Мирослав Вујичић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
Данијел Егић истакао је да Српска и њене институције инстистирају на томе да се казне починиоци и наредбодавци злочина над припадницима ЈНА у мају 1992. године у Сарајеву.
Он је напоменуо да је 26. априла 1992. године у Скопљу потписан споразум о мирном повлачењу ЈНА из БиХ који је потписала команда ЈНА и муслимански ратни лидер Алија Изетбеговић.
-У свим догађајима који су услиједили, то није испоштовано, чак напротив, 2. маја 1992. године почео је масовни напад на објекте ЈНА у Сарајеву и тада је већ почињен велики злочин – изјавио је Егић новинарима у Источном Сарајеву.
Он је истакао да су напади на ЈНА у Сарајеву кулминирали 3. маја у Добровољачкој улици када су, мимо договора, конвој који је био у формацији за повлачење напали Територијална одбрана БиХ, „Зелене беретке“ и друге паравојне формације.
Егић је нагласио да за овај злочин над младим војницима на одслужењу војног рока и даље нико није одговарао иако је конвој ЈНА која се повлачила из Сарајева био под пратњом УНПРОФОР-а.
Ненад Стевандић изјавио је да у БиХ неће бити разумијевања док се не почну уважавати све жртве и да представници Српске неће одустати од борбе за једнакост српских жртава.
-Све док сви у Сарајеву не схвате да је поштовање жртава двосмјерна улица, а не једносмјерна и да, уколико тражиш да се твоје жртве поштују, мораш да поштујеш и туђе – рекао је Стевандић.
Истакао је да Република Српска показује поштовање свим жртвама и свима омогућава да изразе поштовање својим жртвама на њеној територији.
-Ми се увијек сусрећемо са неугодним ситуацијама када изражавамо поштовање према људима који су били ненаоружани, који се нису борили ни са ким, а сурово су убијени и онда се касније покушало прво заташкати, а онда банализовати или чак их називати легитимном метом – нагласио је Стевандић.
Предсједник ДНС-а Ненад Нешић изјавио је данас у Источном Сарајеву да Срби не смију да забораве своје жртве и сдозволе прекрајање историје.
-Тридесет једну годину од злочина у Добровољачкој још нико није осуђен. Надам се да ће, напокон, правда да се деси, да они који су наложили овај злочин буду кажњени – изјавио је Нешић.
Нешић, који је и министар безбједности у Савјету министара, истакао је да Срби треба да се дозову у памет како се овако нешто никада не би поновило.
-Нико, 31 годину неправде, није изразио жаљење ни емпатију према српским жртвама. Надам се да ће се у будућем времену неко извинити за немиле догађаје, за злочине, за бол јер људи су људи – закључио је Нешић.
