Укупне финансијске обавезе јавног здравственог система Републике Српске на крају прошле године износиле су 919.211.039 КМ, речено је „Независним новинама“ из Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.
„Посматрајући јавни здравствени систем у цјелини, однос дугорочних и краткорочних обавеза је 34,80 одсто:65,2 одсто“, речено је за „Независне новине“ из ресорног министарства.
Како додају, имајући у виду стање укупних обавеза, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске је у Програму економских реформи за период 2022.-2024. године, између осталог, предложило и активности којима је циљ анализирање свих обавеза, као и изналажење модела за измирење пореских обавеза из претходног периода, у циљу јачања финансијске стабилности и ликвидности, као и одржавања континуитета пословања јавних здравствених установа (ЈЗУ) и Фонда здравственог осигурања (ФЗО РС).
„Подсјећамо да је у протеклим годинама урађено много по питању финансијске стабилизације у здравственом систему Републике Српске, како јавних здравствених установа, тако и Фонда здравственог осигурања Републике Српске. У том периоду, као што је познато, заустављен је раст обавеза у здравственом систему. Такође, Фонд здравственог осигурања Републике Српске од 2019. године остварује позитиван финансијски резултат захваљујући контроли и управљању свим трошковима, те подршци Владе Републике Српске, а укупне обавезе смањује из године у годину„, казали су из ресорног министарства.
Тврде и да финансијска оптерећења здравствених установа и ФЗО нису ни у једном моменту утицала на пружање здравствених услуга за пацијенте.
„Влада Републике Српске, Министарство здравља и социјалне заштите и институције здравственог система Републике Српске су у претходном периоду успјели зауставити раст неизмирених обавеза јавних здравствених установа, успостављањем редовне динамике измирења текућих обавеза за порезе и доприносе. Влада је, такође, из буџета Републике издвојила средства за измирење обавеза одређеног броја јавних здравствених установа, те обезбиједила увођење нових установа у трезорски систем пословања без финансијских обавеза из претходног периода“, кажу из Министарства.
Како додају, Влада Републике Српске, такође, у континуитету реализује Програм измирења обавеза по основу доприноса за ПИО запослених у јавним здравственим установама 2021–2026. године. На тај начин ће се, додају, допринијети очувању фискалне дисциплине у оквиру здравственог система.
„Влада Републике Српске и Министарство здравља и социјалне заштите, у сарадњи са здравственим установама и ФЗО РС, уложили су огромне напоре и да здравствени систем у току пандемије вируса корона несметано функционише, прилагођава се и реорганизује, а све са циљем адекватног збрињавања пацијената“, напомињу из Министарства.
Подсјећају да је, како кажу, Влада Републике Српске на почетку 2020. године за финансирање рада здравствених установа издвојила додатних 52 милиона КМ.
„Захваљујући овим додатним средствима, Фонд здравственог осигурања Републике Српске је за домове здравља и за болнице уговорио више средстава за услуге пружања здравствене заштите становништву. Додатна средства су у значајној мјери финансијски стабилизовала здравствени систем, а посебно у смислу редовних уплата доприноса за запослене у овом систему. Такође, значајна средства за јачање капацитета здравствених установа за збрињавање пацијената издвојена су и посредством Компензационог фонда“, кажу из ресорног министарства.
Подсјећају и да је у оквиру активности усмјерених на обезбјеђивање финансијске одрживости система и квалитетније здравствене заштите становништву у прошлој години усвојен и пакет нових закона у области здравства у Републици Српској – Закон о здравственој заштити, Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства и Закон о обавезном здравственом осигурању.
„Усвајање ових закона омогућено је, између осталог, и рационалним пословањем Фонда здравственог осигурања Републике Српске, бољом контролом и управљањем њиховим трошковима, а што је омогућило и његову финансијску стабилност. Тиме су направљене уштеде које су преточене у већа права осигураника, настојећи да средства равномјерно распореде како би све категорије осигураних лица биле заступљене у пакету проширења права“, наводе из Министарства.
Влада Републике Српске се, подсјетимо, на 17. сједници одржаној 20. априла упознала са информацијом о стању обавеза јавних здравствених установа и Фонда здравственог осигурања Републике Српске на дан 31. децембар 2022. године.
Информација се односи на анализу финансијских показатеља јавних здравствених установа и ФЗО РС на дан 31. децембар 2022. године, по нивоима здравствене заштите (примарни, секундарни, терцијарни итд.), а на основу података добијених од јавних здравствених установа и Фонда здравственог осигурања.
Влада Републике Српске је оснивач 20 јавних здравствених установа и то: једног Универзитетског клиничког центра Републике Српске (који обезбјеђује терцијарни ниво здравствене заштите), девет болница, шест завода, три специјалне установе, једног Института за јавно здравство Републике Српске (који обезбјеђују секундарни ниво здравствене заштите), као и Фонда здравственог осигурања Републике Српске. Јединице локалне самоуправе су оснивачи 55 јавних здравствених установа, од чега су 54 дома здравља и једна амбуланта породичне медицине. Ове установе обезбјеђују примарни ниво здравствене заштите.
Од укупно 75 јавних здравствених установа, у 2022. години позитивно је пословало 45 јавних здравствених установа, а негативно је пословало осам установа.
Укупно 22 установе су пословале у оквиру трезорског система и не исказују финансијски резултат (18 домова здравља и четири завода). Позитиван резултат остварио је и Фонд здравственог осигурања Републике Српске.
„То кумулативно представља позитиван пословни резултат здравственог система, те указује на наставак позитивних трендова у пословању јавних здравстваних установа и ФЗО“, рекли су из Министарства здравља и социјалне заштите РС за „Независне новине“.
Фонд здравственог осигурања, додају, континуирано смањује своје обавезе, а укупне финансијске обавезе јавних здравствених установа биљеже тренд смањења, па су укупне обавезе ФЗО и ЈЗУ-а на крају 2022. године у односу на 2021. годину мање за 11,51 одсто, док су се укупне обавезе ЈЗУ-а у односу на 2021. годину мање за 12,29 одсто.
