У години када се обиљежава 31 година од стварања Републике Српске и бројних других институција од јавног значаја, скоро да је заборављен допринос Војне болнице Генералштаба Војске Републике Српске, која се налазила у Сокоцу и која је за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата била најважнија установа источног дијела Републике Српске.
У оквиру Иницијативе за његовање културе сјећања на настанак институција и установа Републике Српске у Сокоцу, коју је предложио начелник општине Милован Бјелица, а једногласно подржали одборници у локалном парламенту, предвиђена је између осталог изградња Споменика љекарима Војне болнице Главног штаба Војске Републике Српске, у кругу данашњег ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију. Портал „Соколац-срце Романије“ ексклузивно вам доноси прве информације и фотографије Идејног пројекта.
Намјера Мирослава Ђорема, аутора Идејног пројекта је да се кроз Спомен обиљежје посвећеном свим љекарима и медицинском особљу болнице Главног штаба Војске Републике Српске, осим чина дужног пијетета и одавања почасти, учини много више. Овa узвишена и деликатна тема из поља меморијалне културе и културе сјећања, представља сегмент свеукупног српског националног идентитета, историјског наслеђа, не само Републике Српске и захтјева посебан третман.
Из разлога евидентног, већ вишедеценијског занемаривања, изражене склоности забораву и слободно се може рећи ирационалној историјској неодговорности свеукупних српских друштвених елита.
Сам чин кандидовања ове тематике и проблематизовање исте као нечега изузетно битног, изузетно је значајан, због такође потпуно неодрживог фрустрирајућег стања, дуготрајно наметаних пропагандних потпуно лажних стереотипа и квалификација о нама Србима.
Србима, народу/нацији, који је крив за све – затим „агресорима, србочетницима, убицама, зликовцима“, а као нашим темељним, општим одредницама са амбицијом и крајњом намјером, да у времену будућем, ови „епитети“, прерасту и ухрониче се као доминантна атрибуција цијелокупног српског народа. Гдје се истинско, потпуно легитимно, природно људско право, борбе за сами живот и биолошки опстанак, упорно оспорава, игнорише и лажима покушава цјелокупан српски народ у бившој БиХ ( и Југославији), ставити у један прије свега агресорски, злочиначки, а по некој квази историјској, медијско–пропагандној, фалсификаторској матрици, у један лажни, неaутентични и потпуно нелегални/негативни историјски миље.
Кандидовани Идејни пројекат, требао би да представља узор и подстакне озбиљан институционални, организовани и континуирани рад на третирању културе сјећања, базиране на ИСТИНИ, као темељној основи српског психо-социјалног идентитета, како индивидуалног тако и колективног, народног, националног.
Мирослав Ђорем истиче да његовање културе сјећања, подразумијева један изузетно сложен народни и национални покрет или чак мисију, коју представља мноштво синергијских активности интердисциплинарног карактера, а све у смислу достизању вишеструких друштвених циљева.
Иницијатива о изградњи спомен-обиљежја и изради монографије посвећеној Војној болници
