Према оцени гастрономског сајта „Тејст атлас“, међу најукуснијим јелима која долазе из Србије налазе се пљескавица, ајвар и пасуљ. Који специјалитети се сматрају најукуснијим, а спремљени су у нашој кухињи?

Српска традицонална кухиња обилује калоричним јелима којима ни људи из других држава нису одолели.

Гастрономски сајт „Тејст атлас“, препоручује јела која су популарна у различитим деловима света. На једној од последњих листи посвећеној гурманлуцима из наше земље нашло се десет јела које су критичари хране изабрали за најукусније и које су посетиоци сајта оценили високим оценама.

10. Кнедле са шљивама

Чувени колач на коме су одрастале генерације у Србији је једноставан и потребно је само пар састојака за тесто – кувани кромпир, јаја и брашно, док се унутар теста ставља укусна, мекана и зрела шљива. Ове куглице се кувају а затим ваљају у препечене мрвице хлеба у које је додат шећер. Иако на тржишту постоје многе варијанте ове посластице, које укључују и друго воће, па и кремове, још увек је оригинални рецепт у Србији омиљен, а вредност овог старинског колача препознали су и странци који долазе у нашу земљу.

9. Пљескавица

Омиљени традиционални „фаст фуд“ у Србији и део свих прослава је свакако пљескавица. Направљена од млевеног говеђег, свињског или телећег меса, а некада од комбинације од ове три врсте. Уз зачине, попут млевене паприке, соли и бибера, а према неким рецептурама и млевеног белог или црног лука, добиће арому и препознатљив укус. Иако једноставно јело, које свака домаћица зна да направи, странци оцењују да је комбинација масноће и меса, као и зачина, заслужна да се наизглед обично јело надалеко пропознаје. Име овог јела настало је од речи пљескати, јер се месо пљескањем тањи, да би се направио карактеристичан препознатљив облик.

8. Крофне

Ова пецива се традиционално припремају од дизаног теста, које се пржи тако да споља буде хрскаво, а изнутра мекано, лагано и прозрачно.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Nataša Pralica (@natasine_slastice)

Сада се најчешће пуне или се преливају џемом и кремовима од ваниле или чоколаде, а најчешће су само посуте шећером у праху.

7. Лесковачки роштиљ

Домаћини у Лесковцу сматрају да су корени овакве припреме меса дошли из Турске, Грчке и Македоније у прошлости, али локалне тајне припреме својих специјалитета не откривају никоме.

6. Пасуљ

Странци воле да једу нашу „супу од пасуља“ која се традиционално припрема од белог пасуља. У ово јело најчешће се ставља кобасица, сланина или димљена ребра, а као обавезан додатак је поврће попут лука и шаргарепе. Млевена паприка, ловоров лист и бели лук се користе као зачини.

5. Сарма

Традиционално турско јело које странци наводе као зимско или као неизоставни део менија специјалних прилика попут слава и свадби.

4. Моравска салата

Моравска салата долази из Ниша и Лесковца, а чини је комбинација празилукa, парадјза, печене паприке, љуте паприке, белог лука, уља и соли. Ова салата када је расхлађена, према мишљењу туриста, одлична је током летњих месеци. А може се служити уз гриловано месо, зрели сир и хлеб.

3. Бурек са сиром

Око назива бурека и порекла и даље су многе недоумице да ли бурек може бити са неким другим састојком осим са месом, како преноси сајт „Тејст атлас“, бурек са месом је само у Босни и настао је као верзија турског специјалитета. У свим осталим деловима Балкана бурек се може наћи са различитим укусима а овај са сиром се налази на високом месту према оцени туриста који су га пробали у нашој земљи. Према неким изворима округли букер са сиром стигао је у Ниш у 15. веку.

2. Ајвар

Традиционални намаз од печене паприке, која се потом меље и пржи у уљу док не добије препопзнатљив укус, једно је од омиљених јела послужених за доручак људима који су гостовали у Србији. У неким крајевима припрема се само од чисте паприке, док се у другима додаје печена млевена љута паприка или патлиџан.

1. Комплет лепиња

Овај деликатес састоји се из традиционалне лепиље пресечене на два дела, а оба дела су премазана кајмаком и на њих се ставља јаје. Препече се накратко да би се затим прелило претопом (маст која је остала након печења меса). Сматра се да је јело настало пре Другог светског рата и најчешће се везује за Златиборски округ.