На путевима у Српској сваке године у удесима смртно страда око стотину особа, а само је протекли викенд угасио шест живота.
Три радника погинула су у петак у мјесту Црна Ријека на подручју Мркоњић Града, у суботу је на Мањачи страдао отац троје дјеце, а у недјељу живот су изгубила двојица младића код Градишке.
Према првим, незваничним информацијама, узорци ових несрећа су неприлагођена брзина, те губитак контроле над возилом.
Брзина неприлагођена условима пута већ годинама је један од најчешћих узрока саобраћајних несрећа на магистралним путевима. Велику улогу игра још и непоштовање саобраћајних правила, те вожња у алкохолисаном стању. И поред бројних кампања, акција и казни, црни биланс на улицама се значајније не мијења.
Најугроженији млади возачи
Годишње се у Српској региструје више од 10.000 саобраћајних незгода, са 100 погинулих и више од 2.100 повријеђених. Највише смртно страдалих су млади узраста од 21 до 29 године.
Како показују званични подаци, у укупном броју удеса, брзина кретања учествује са 14-15 одсто.
– Са побољшањем временских услова долази и до већих брзина на путевима, а са повећањем брзине расту и посљедице саобраћајних незгода – упозорава Никола Ћопић, члан координационе групе за безбједност саобраћаја и директор Удружења “Концепт7”.
Он напомиње и да су најугроженији учесници у саобраћају управо млади возачи од 18 до 30 година.
Старост возног парка
Поред свега, не смијемо заборавити ни да је просјечна старост возног парка у Републици Српској већа од 15 година, што такође, каже Ћопић, доводи до одређених проблема, јер “замор материјала на старијим возилима такође у одређеном проценту доприноси настанку саобраћајних незгода”.
– Оно што је битно истаћи, а када је у питању фактор пут и путна околина је да на многим мјестима постоје пропусти крај путева, те у саобраћајним незгодама типа слетање с коловоза, гдје је најчешћи узрок прекорачена дозвољена брзина или брзина неприлагођена условима на путу, долази до налета на бетонске пропусте и, при већим брзинама, до фаталних посљедица – каже Ћопић.
Наш саговорник скреће пажњу и на “концепт опраштајућих и самообјашњавајућих путева”, на којем се интензивно ради у Европи. По овом савременом концепту безбједности саобраћаја, мање је важно ко је крив за удес. Много је важније предузети све мјере како људи не би страдали у саобраћају и како би се избјегле незгоде. То се посебно одразило на пројектовање и одржавање путева.
– Овај концепт заснива се на премиси да људи праве грешке, али да њихове грешке не требају бити разлог фаталних посљедица у саобраћају. Иако људски фактор учествује са више од 90 одсто у настанку саобраћајних незгода, потребно је неутралисати остале факторе који повећавају посљедице незгода. Конкретно, када је ријеч о путу и путној околини, а када постоје објекти који негативно утичу на посљедице незгода, исте је првенствено потребно уклонити. Ако то није могуће, потребно их је измјестити а, коначно, ако ни то није могуће, потребно их је обезбиједити саобраћајном опремом, у овом случају одбојним оградама, те их прописно обиљежити како би се спријечиле незгоде са тешким тјелесним повредама и фаталним посљедицама – прецизира Ћопић.
Из Агенције за безбједност саобраћаја РС више пута су истицали да је, поред улагања у инфраструктуру, потребно уложити и више новца у континуирану едукацију грађана, првенствено младих, како би се побољшала безбједност у саобраћају.
– Да бисмо проводили редовне кампање, ишли на терен, оглашавали поруке у медијима, потребан је новац. Ми се залажемо да се настави са одрживим финансирањем безбједности саобраћаја, да ли кроз проценат од полисе ауто-осигурања или техничког прегледа – рекао је недавно Милија Радовић из Агенције.
Дневно 85 удеса широм БиХ
На подручју БиХ дневно се прошле године догађало у просјеку нешто више од 85 удеса, од тога близу 20 са погинулим и повријеђеним, закључили су ово у БиХАМК-у.
Према подацима које су прикупили, лани се на путевима у БиХ десило више од 31.300 удеса, од којих је 7.230 с погинулим и повријеђеним особама.
У саобраћајним незгодама живот су изгубиле 222 особе, док је 10.258 људи задобило теже или лакше тјелесне повреде.
Протекле године регистровано је 1.083 незгода више у односу на 2021. годину, што је повећање за 3,45 одсто. Број незгода са погинулим и повријеђеним особама је повећан за 299, или 4,14 одсто. Регистровано је 784 удеса више с материјалном штетом.
– Из напред наведених чињеница, закључујемо да је тренд смањења укупног броја саобраћајних незгода који је започео 2017. године прекинут током протекле године гдје поново биљежимо пораст – поручују из БИХАМК-а, уз оцјену да је стање друмског саобраћаја у БиХ и даље незадовољавајуће.
Велики број удеса на путевима, између осталог, резултат је непоштовања саобраћајних правила и прописа, као и ниског нивоа саобраћајне културе и већег броја учесника у саобраћају. Непрописна брзина и брзина неприлагођена условима на путевима су један од најчешћих узрока изазивања саобраћајних незгода, а слиједе удеси настали под утицајем алкохола и других опојних средстава.
