У БиХ би, уколико буду прихваћене идеје тужилаца, могла да буду промијењена правила приликом куповине припејд картица са циљем јачања борбе против тероризма и санкционисања лажних дојава о бомбама које су све чешће.
Тужилаштво БиХ се, како пише у њиховом најновијем извјештају о раду за 2022, сусреће с различитим појавним облицима терористичког дјеловања на подручју БиХ, а која су прописана Кривичним законом.
Одсјек за тероризам је лани окончао укупно 25 предмета који се односе на кривична дјела тероризма, а борби против тероризма, како наводе, значајно доприноси и ударна група којом руководи главни тужилац Тужилаштва, а на том мјесту је Миланко Кајганић, док су чланови руководиоци безбједносних, полицијских и других агенција на нивоу БиХ.
Ударна група је, наиме, према наводима из тог извјештаја, поднијела више иницијатива за измјене Кривичног закона, а према центрима за едукацију судија и тужилаца у Републици Српској и ФБиХ за додатним обукама у вези с процесуирањем кривичних дјела тероризма.
Уз то, упућена је иницијатива према Савјету министара за обезбјеђивањем материјалних средстава за рад Агенције за истраге и заштиту БиХ приликом спровођења посебних истражних радњи, а затражене су и измјене и допуне законских прописа приликом куповине припејд картица како би се могао утврдити идентитет лица која их купују.
У Тужилаштву БиХ потврђено је за “Глас Српске” да је много тога већ урађено са циљем измјене важећих правила приликом куповине картица. Наиме, још крајем 2022. године на састанку ударне групе за борбу против тероризма, један од закључака био је да се према Савјету министара упути иницијатива о појачању регулативе при продаји припејд телефонских картица, ради лакше идентификације корисника. Након тога, одржан је састанак на којем су били представници Тужилаштва, полицијских и безбједносних агенција и Регулаторне агенције за комуникације (РАК), а почетком 2023. године је у Министарству безбједности успостављена радна група за израду приједлога одлуке о посебним обавезама правних и физичких особа, које пружају телекомуникацијске услуге, администрирају телекомуникацијске мреже и врше телекомуникацијске дјелатности.
– Радна група је до сада одржала неколико састанака под покровитељством Министарства безбједности и ради се на изради наведене одлуке – речено је у Тужилаштву БиХ.
Дефинисањем тога би се, како наводе, значајно помогло у активностима у борби против тероризма и опасности од терористичких активности, али и спречавању и санкционисању лажних дојава о бомбама, које су, како су подвукли, у протеклом периоду нанијеле велику штету у раду образовних, правосудних и других институција.
– Активности су и покренуте након што је више пута пракса указала да наведена ситуација отежава рад агенцијама за спровођење закона у овој области – закључили су у Тужилаштву БиХ.
У свом извјештају о раду су, с друге стране, признали и да је смањен прилив списа у Одсјек за тероризам с престанком сукоба на подручју Сирије и Ирака те пораза такозване државе ИСИЛ.
– Још су активни предмети “страних бораца” с обзиром на то да су у истим предметима расписане потјернице и у сарадњи с међународним партнерима очекујемо депортацију тих лица на територију БиХ, али се не може прецизирати рок – закључено је у документу Тужилаштва.
У БиХ од 2016. није извршено ниједно кривично дјело које се може сврстати у тероризам, али надлежни упозоравају да стално треба бити на опрезу. До сада су евидентирана четири напада, а први је био онај Хариса Чаушевића на полицијску станицу у Бугојну 2010. године. Сљедећи се десио двије године касније када је Мевлид Јашаревић пуцао на Амбасаду САД у Сарајеву, а 2015. се десио напад на полицијску станицу у Зворнику (Нердин Ибрић) те на кладионицу у Рајловцу (Енес Омерагић).
Стратегија
Савјет министара је тек у новембру прошле године усвојио Стратегију БиХ за превенцију и борбу против тероризма од 2021-2026. године. Ријеч је о, како је саопштено послије те сједнице, важном стратешком документу којим се потврђује посвећеност институција на свим нивоима у превенцији и борби против тероризма те насилног екстремизма и радикализације који воде ка тероризму.
