Најчешћа мјера заштите воћака од позних прољећних мразева, какви су могући ових априлских дана, јесу задимљавање и заштита помоћу вјештачке кише, препоручују из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди, Подручна јединица Соколац.
Виши стручни сарадник за воћарство у овом ресору Драган Бејатовић рекао је за Срну да задимљавање треба бити примијењено благовремено уз обезбјеђење густих димних завјеса, те да димљење повећава температуру за 0,5 до 1,5 степени Целзијусових што је у извјесним случајевима довољно за остварење заштите цвјетова воћака од мраза.
Он је додао да је задимљавање о овим крајевима најчешћи вид заштите јер је и најједноставнији, при чему се могу се палити било какве природне материје које су влажне и дају густ дим.
Према његовим ријечима, једна од мјера која се користи у посљедњој деценији јесу машине које топлим ваздухом подижу температуру у засаду.
Бејатовић је истакао да се заштита воћака од мраза вјештачком кишом заснива на претварању воде у чврсто агрегатно стање при чему се ослобађа топлота која може бити знатна и значајна за заштиту цвјетова од мраза.
“Прскање воћака обавља се водом, у виду што финије измаглице, и то у критичном времену, непосредно испод нула степени, па до престанка критичне температуре и не смије се прекинути, да би се сви органи заштитили од измрзавања”, навео је Бејатовић.
Он је појаснио да се усљед ниске температуре вода на свим органима воћака које кваси брзо смрзава, формирајући по површини заштитну скрамицу леда, док унутрашње ткиво усљед ослобођене топлоте при томе није угрожено хладноћом, јер се у њему не дешава смрзавање.
Бејатовић је подсјетио да се код нас све више користе и биолошки препарати којима се воћке третирају током вегетације или неколико дана пре појаве мраза.
Ови препарати су, како каже, на бази алги и аминокиселина који својим специфичним механизмом дјеловања утичу на биљку да ствара протеине који утичу на отпорност биљке како на ниске тако и на високе температуре.
Бејатовић је нагласио да је свакако најважније да се при заснивању засада бирају повољни положаји за одређену воћну врсту или сорту и да се у засадима спроводе све потребне агротехничке мере усклађене са временским приликама како би се развила отпорност и спремност биљака да лакше поднесу сва температурна колебања и негативан утицај других фактора.
Он је истакао да на отпорност воћака према мразу могу утицати метеоролошке прилике током вегетације, начини гајења и његовања,стање зрелости дрвета и количина резервних материја у ткиву, степен развијености пупољка,мјесто пупољка и дебљина гранчице, старост воћака, јачина и трајање ниских температура и да ли су цвјетови влажни или суви при дјеловању мраза.
Бејатовић је рекао да је у Републици Српској честа појава прољећних мразева и снијега који могу да смање принос воћа чак и до 100 процената, те да је такав случај у многим дијеловима Српске у априлу ове године.
Штетност прољећних мразева и снијега на различите воћне врсте , како каже,условљена је ФеноФазом у којој се та воћна врста налази.
“Због температура које су током марта биле доста више у односу на просјечне, вегетација је кренула доста рано, тако да су све воћне врсте у фази цвјетања”, навео је Бејатовић.
Он је појаснио да од почетка кретања вегетације па до заметања плодова, од мраза могу страдати неотворени цвјетови, отворени цвјетови и тек заметнути плодови.
Бејатовић тврди да при температури од минус један до плус два степена Целзијусова угрожени су заметнути плодови, до минус два степена Целзијусова отворени цвјетови, а температура од минус пет до минус осам степени доводи до измрзавања неотворених цвјетова.
Према његовим ријечима цвјетни пупољци воћака спадају у органе најосјетљивије према мразу и често могу дјелимично или потпуно измрзнути, нарочито код шљиве, трешње и крушке, док јабуке, дуње и јагодасто воће касније улазе у фенофазу цвјетања, па према томе и ређе им измрзавају цвјетни пупољци.
У Сокоцу је јутрос у 8.00 часова измјерена температура минус три степена Целзијусова и без снијега, а у Хан Пијеску у исто вријеме минус шест степени Целзијусових и снијег висине од 20 центиметара.
Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди, Министарстав пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Подручна јединица Соколац дјелује на подручју 12 општина Сарајевско-романијске и горњодринске регије.
