За разлику од рудара којима не дају њихове тешко зарађене мале плате, политичари, посебно они на државном нивоу, за свој лош рад примиће и до 8 хиљада марака.
И то већ од априлске плате. Док просјечна нето плата у Босни и Херцеговини износи нешто више од 1.200 марака, највиши државни функционери, након посљедњег повећања основице са 535 на 600 КМ, мјесечно ће инкасирати од шест до осам пута више.
Грађани Босне и Херцеговине са сваким новим поскупљењем све теже преживљавају од плате до плате.
Има се може се, чим се нико не буни – овако повећање плата функционера на нивоу БиХ коментарише љекар Драган Ђорђић. Иако је одабрао да остане у својој земљи, није оптимиста да може бити боље.
“Ако баш питате како живе здравствени радници, у ствари могу да кажем, живе како други хоће, иначе да сви живимо добро нико не би радио приватно. Очигледно је да више не постоји начин да се овђе нешто промијени, остављам то можда неким млађим генерацијама”, говори Ђорђић.
Проблема су свјесни и они који чине будућност. 21-годишњи Милан Копривица након завршене средње школе одустао је од даљег школовања и почео да ради.
“Како је тешко у данашње вријеме поготово за младог човјека. Нећу рећи да је Балкан најгоре, али ћу рећи да је једно од најгорих мјеста за живот данас”, говори он.
Истовремено, у државним институцијама ситуација је много комотнија.
Уз мјесечна примања која премашују нечија годишња, голо преживаљвање није на листи приоритетних тема.
