Више од половине становништва биће гојазно до 2035. године објавио је Би Би Си. Гојазност више није проблем само у земљама са високим дохотком већ је велики пораст гојазних и у земљама са ниским и средњим дохотком.
Председник Хрватског друштва за дебљину Давор Штимац 2022. године рекао је да су мушкарци у Хрватској најдебљи у Европи, да је некада свако пето дете имало прекомерну тежину, а да сада тај проблем има свако треће дете. Имајући у виду да Хрватска има највећи проценат прекомерно гојазних особа у Европској унији посланици власти и опозиције у хрватском парламенту подржали су предлог одбора за здравство и социјалну политику да се усвоји Резолуција о дебљини која предвиђа здраву исхрану у вртићима и школама, као и да се пропагира кретање и спорт.
У Америци су две од пет особа гојазне, а смртност од болести срца су на првом месту. Тако је 697.000 људи умрло од кардиоваскуларних обољења 2020. Године.
Како израчунати да ли је неко гојазан
Прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне тежине настаје хронична болест гојазност. Ако је телесна тежина већа од десет одсто идеалне тежине, особа се сматра гојазном. Још боље је израчунати индекс телесне масе и то тако да се телесна маса изражена у килограмима подели са квадратом висине у метрима. На пример, ако је неко тежак 70 килограма, а висок 1,70 метара треба да се подели 70 са 2,89 (1,7 пута 1,7 = 2,89) и добиће се индекс телесне масе 24,22. Ако је број телесне масе од 18,5 до 24,9 особа има здрав распон телесне тежине; од 25 до 29,9 тежина је прекомерна, а од 30 и више особа се сматра гојазном. Ако је индекс телесне масе испод 18,5 сматра се премалим и такође може изазвати здравствени проблем.
Обим струка такође може указати на прекомерну тежину. Код жена обим струка не би требало да прелази 80, а код мушкараца 94 центиметра.
Бенефити вежбања остају иако се престане са тим
Најновија студија спроведена у Сједињеним Државама у којој су истраживачи анализирали 124 клиничка испитивања са преко 50.000 учесника указала је да су испитаници који су скинули килограме смањили ризик од срчаних обољења и дијабетеса типа два. Још важнији показатељ студије било је то што су бенефити вежбања остали и дужи низ година након тренинга чак иако су неки испитаници вратили одређен број килограма. Систолни крвни притисак је био бољи за 1,5 поена годину дана након вежбања, а 0,4 поена пет година касније. Индикатор шећера је опао са губитком тежине и растао са поновним дебљањем, али је био бољи у односу на групу испитаника који нису вежбали и након годину и након пет година од вежбања наводи се у студији објављеној у научном часопису „Circulation“ из марта 2023. године.
Значи, физичка активност и здрава исхрана сигуран су лек против гојазности.
