Очекује нас поскупљење меса, а у наредном периоду није искључена ни несташица ових производа.

Ово, у разговору за „Независне новине“ поручују произвођачи и прерађивачи, који истичу да за такав епилог треба кривити чињеницу што је производња меса (односно узгој стоке) и те како поскупјела, да све више фармера одустаје од производње због неисплативости рада, као и да надлежни у БиХ до сада нису нашли за сходно да адекватно помогну узгајивачима.

Када је у питању поскупљење меса, Мишо Маљчић, предсједник Удружења свињара РС, сматра да то уопште не треба да изненађује те да ће се то још више видјети током празника који предстоје.

„Цијена и даље расте. Ми очекујемо да ће за Васкрс или Ђурђевдан килограм прасетине бити 10 КМ. Већ вам је сада осам КМ и не може бити довољно. Из увоза је то негдје 13 КМ по килограма. Али пратећи комплетну ситуацију, ове цијене више нису нереалне, ако погледамо остале производе, попут паприка, поврћа“, каже Маљчић за „Независне новине“.

Он додаје да су претходне три године биле страховито нерентабилне за узгајиваче те да су биљежени огромни губици у производњи, а то је довело до још већег проблема.

„Дошло је до одустајања фармера од производње. Сви који су нашли алтернативно занимање напустили су ову производњу. Негдје од децембра 2022. године ова производња постала је веома скупа, јер, на примјер, за 100 товљеника треба вам око 50.000 КМ. А од 100 товљеника не можете да живите. Треба да дигнем кредит да повећам производњу“, наводи Маљчић.

Све ово, тврди он, резултат је дугогодишње небриге надлежних за произвођаче.

„Па нашим великим увозницима није био проблем да пошаљу хладњачу 3.000 километара од куће по месо, него да купе домаће. Ми једноставно нисмо водили рачуна о производњи домаће хране. Било нам је све лако и јефтиније на тацни из увоза. Све и да сада дате подстицаје, производње нема за најмање годину дана. Једноставно, у протеклом периоду имали смо људе који нису пратили наше приједлоге“, прича Маљчич те додаје да је највећа „наплата“ коју су добили чињеница да више скоро и да не постоје млади који су заинтересовани да раде на фармама.

„Говорим критички за себе првог па онда даље, лакше је купити нешто за паре, него се погрбачити и то себи обезбиједити. А хоће да чуче по теретанама. Нико неће на фарме па ни за плату од 1.5002.000 КМ“, нагласио је Маљчић.

Проблеми слиједе и за прерађиваче. Немања Васић, власник Месне индустрије „Тривас“ из Прњавора, каже да ће сигурно доћи до поскупљења и сировог и прерађеног меса.

„Осим што је поскупјело, по свему судећи, биће и несташица меса. Практично што се тиче продаје, проблем је што ми произведемо производ и, кад га продамо, не можемо исту сировину од које смо направили производ купити нову, јер у међувремену поскупи“, наводи Васић.

Ипак, он сматра да у овом тренутку без увоза домаће тржиште не би могло да покрије потребе становништва.

„Та прича примарних произвођача како тога има код нас, како треба зауставити увоз, сад се показала као лаж. Јер кад би се зауставио увоз, ми не бисмо имали производа заједно са домаћим више од десет дана. Највише проблема ћемо имати ми чисти прерађивачи, који практично живимо на рачун тога што купимо свјеже месо, прерадимо га у готове производе, да ли сухомеснате, да ли конзерве или полутрајне, и продајемо. Дакле, могло би бити несташице“, поручује Васић.

Он додаје да из ЕУ стиже лоша вијест, а то је намјера да се смањи производња меса.

„Ако то смањење буде драстично, дио произвођача ће затворити погоне.“

Из удружења потрошача на нова поскупљења не гледају благонаклоно. Кажу да јесте поражавајуће што се гаси домаћа производња, а да то даље води у још већу дубиозу за становништво.

„Сигурно су и друга поскупљења утицала на поскупљење меса. Свакако је тачно и да узгој стоке изискује већи трошак. Рекао бих само да можемо да се плашимо шта ће бити када цијена нафте опет достигне свој врхунац. Свједоци смо већ тихих поскупљења и наравно да ово нису добре вијести. Па, потрошачка корпа за јануар била је 2.400 КМ, а скоро пола од тога отишло је на храну“, поручио је Душан Срдић, предсједник Удружења за заштиту потрошача „Реакција“ из Бањалуке.