Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић изјавио је данас на Сокоцу да је веома важно његовати сјећање на егзодус сарајевских Срба, који као поносан народ нису хтјели да остану под туђинском влашћу и одлучили су да се иселе, носећи са собом своје мртве.
Егић је поводом обиљежавања 27 година од егзодуса 120.000 сарајевских Срба нагласио да су ти људи у ратном периоду одбранили своја огњишта, надљудским напорима, у више од 30 офанзива.
„Оно што су у рату одбранили, у миру су изгубили. Вољом свјетских сила, нажалост, општине које су бранили и одбранили припале су Федерацији БиХ. Срби као поносан народ нису хтјели да остану под туђинском влашћу, и одлучили су да се иселе, носећи са собом своје мртве“, истакао је Егић.
Он је рекао да се данас на гробљу „Мали Зејтинлик“ одаје почаст свим тим жртавама и исказује захвалност.
„Колоне и сцене које смо гледали тих дана не могу, а да не оставе утисак на човјека, да препозна велику патњу и напор тих Срба“, рекао је Егић новинарима.
Он је истакао да је Република Српска одбрањена.
„Важно је за Републику Српску и наше грађане да се обиљежава сјећање на егзодус сарајевских Срба, који је уврштен у календар обиљежавања републичких догађаја од републичког значаја“, рекао је Егић.
Он је додао да је Влада Републике Српске издвајала, издваја и издвајаће новчана средства за одржавање Војничког спомен-гробља „Мали Зејтинлик“, како би сваке године био реновиран одређени број споменика.
„Овдје сам данас из великог пијетета, саосјећања са жртвама рата, погинулим борцима, њиховим породицама“, рекао је Егић, који је навео да сутра званично ступа на дужност министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
Егзодус 120.000 Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског мировног споразума, када је пет општина Српског Сарајева у цјелини припало ФБиХ, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.
Српски борци зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља, према Дејтонском споразуму, припала ФБиХ.
Бјежећи из својих кућа и са имања сарајевски Срби су понијели само најнеопходније ствари, а многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова својих породица.
Прво су почеле појединачне ексхумације, а потом и организовано ископавање посмртних остатака и преношење на локацију данашњег Војничког спомен-гробља на Сокоцу, али и у друга мјеста источног дијела Републике Српске у која су избјегле њихове породице.
Војничко спомен-гробље на Сокоцу настало је у јануару 1996. године и у њему су сахрањени посмртни остаци око 1.000 бораца Војске Републике Српске.
Како је ово гробље уређено по узору на српско војничко гробље „Зејтинлик“ у Солуну, овај јединствени спомен-комплекс назван је „Мали Зејтинлик“ уз благослов Српске православне цркве.
