Нагледасмо се свега. Највише њега и његових пластичних операција карактера. Већ ни њему није лако да упамти у шта се је све, “силом” прилика и милом навика, прометао. Очито да му је то курвање са самим собом причињавало задовољство као поквареном трговцу када сталној муштерији ували сумњиву робу.
А шта је вама грађани Црне Горе увалио овај човек који једино име и презиме није мењао?
Увалио вам је курац да се око њега глођете. Увалио вам мржњу и располућеност једног бића, украо вам је историју и памћење. Мобилисао вам је децу за “државни посао” па се сада немилосрдно истребљују по свету. У магли дуванског дима и кокаинског праха нестале су целе породице, а зависност од њега се граничила са овисношћу од опијата који су му били доступни у изобиљу.
“Вуче ко усисивач, а издржљив је ко пастув”, говорила је фолк дива деведесетих.
Од њега је једино издржљивији народ који га са неподношљивом подношљивошћу и даље подноси. Мада им је свашта под нос стављао. Од трулежи лешева који му и данас испадају из ормара до укокоћених белосветских корумпираних протува чији га незасити дигестивни тракт и данас држи на сцени.
О томе шта је све народ издржао потребна су три века анализе мултидисциплинарне!
Прочитах негде да је изјавио : “Слобода говора постоји али не и слобода након изговорене речи”.
Аферим ефендијо. Ето раји слободе.
То каже председник државе у којој се за реч гинуло, без речи стрељало, са речју на уснама умирало, због речи масовно страдало, за реч држало, од речи живело, речју се образ умивао али и трајно гаравио. Прљава реч се ничим не пере. Нема отрова убитачнијег од речи.
Ако то каже човек који је својом речју отровао народ и обесмислио све што је чинило интегритет речи, то значи да ће Брозова кожна кабаница поклоњена Јову Капи као компензација за вереницу,Титу Даворјанка а Јову кабаница, поново постати симбол власти као у послератној Црној Гори.
То што је почео Јово Капа и његови жбири, наставили су потомци незнаних јунака зачети у време италијанске окупације, на Цетињу их је по тврдњама Јова Капе, рођено преко 600 отуда парола “вива веро Монтенегро”, отуда је и Цетиње највеће упориште и осињак конвертитске тескобе.
Елем,храброст актуелног председника да се поново кандидује није последица његове личне одважности и каприца већ нова инвестиција, сигурна слобода и повратак на велика врата, што га неће само аболирати, већ ће анулирати и хипотеку страха скинуту на парламентарним изборима 30.августа 2020., што је највећа тековина избора. Просута је огромна енергија која се, месецима, котрљала улицама црногорских градова.
Господар у једној изјави прети у другој тврди да српство у Црној Гори није угрожено. И то га брине. С’ правом. Нараштаји који долазе у себи носе пробуђене гене предака свесни да се иза одбране државе, вешто маскира спашавање коже великог узурпатора и његових десперадоса.
“ Жилав је он”, замишљено ће Баја, урбани хајдук са манирима британског лорда:
“Није ни мало лако изаћи на крај с’ владаром који сарађује са окупатором, а и околности су се промениле. Раније су квислинзи примали апанаже од окупационих снага. Данас су окупациони управници на платном списку квинслинга”, примећује овај искусни аналитичар људи са обе стране прописаних норми живота.
Често се сетим бившег преседниха Уругваја Хосеа Мохике:
“ За мене нису обијачи банака криминалци, већ њихови оснивачи”.
