Завод за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера БиХ, познатији као “државни затвор” у Војковићима, дуже вријеме не успијева да запосли љекара јер се, како је потврђено “Гласу Српске”, на конкурсе нико не пријављује.

Затвор у Војковићима који неки медији зову и “Бх. Алкатраз” простире се на 24.000 квадратних метара и годинама је описиван као један од највећих затворских комплекса у БиХ те и у региону.

Какво је стање унутар тих зидина надомак Источне Илиџе провјерили су, у два наврата лани, и чланови Независне комисије за праћење услова боравка у заводима која функционише при Парламенту БиХ.

Према извјештају, који је потписао предсједник те Независне комисије Миле Ласић, први пут су затвор посјетили у мају, а због представки односно жалби затвореника које су пристизале на њихову адресу.

У Заводу је лани, у просјеку, према подацима боравило око 230 затвореника, а почело се озбиљно с радним ангажманом затвореника на разним пословима. Ипак, током прве посјете је, уз навођење жалби које су подносила затворена лица, истакнуто да велики проблем представља недостатак љекара јер се на два конкурса нико није пријавио.

Током посјете обављен је и повјерљиви разговор са затвореником који је у више наврата писао Независној комисији, а посљедњи захтјев се односи на питку воду јер је тражио да им стално буде доступна што је од руководства Завода затражено и кроз један закључак Независне комисије.

Сљедећа посјета била је почетком децембра. Чланови комисије су тада, према наводима из акта, навели да ресоцијализација затвореника иде према плану, али да и даље велики проблем представља недостатак љекара јер тренутни иде у пензију, а пријем новог је дуготрајан процес.

Управник Завода у Војковићима Синиша Перковић за “Глас” открива да би у наредних неколико дана требало да буде расписан нови конкурс за љекара.

“До сада смо имали два-три конкурса и нико се није пријавио. Мислим да ће у наредних седам дана поново бити објављен конкурс и чини ми се да би сада могао да буде повољнији епилог, односно да дође неко од љекара”, истакао је Перковић.

Тврди да овај проблем није изоловани случај само у “државном затвору” већ да се с тим суочавају и у осталим казнено-поправним заводима.

“Нико се не пријављује. Вјероватно су плате мање него на осталим мјестима и тако то, па их и избјегавају”, рекао је Перковић.

Затвореници су, према подацима из извјештаја Независне комисије, имали примједбе на однос затворског особља према њима. Сумирајући стање оног што су видјели, предложили су Парламенту БиХ да усвоји њихов извјештај, уз препоруке да је потребно радити на унапређењу затворског третмана и на повећању броја одгајатеља и заводских чувара.

Завод за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера БиХ отворен је крајем 2020. након бројних проблема који су пратили изградњу од полагања камена-тамељца 2006. године.

Свака ћелија у којој је смјештен по један затвореник површине је 12 квадратних метара, а изградња и функционисање затвора у потпуности су, како тврде надлежни, усклађени с европским затворским правилима и стандардима.

Вриједност пројекта процјењује се на око 40 милиона КМ, а новац за градњу су обезбиједили БиХ и донатори. Највећи донатор је ЕУ, која је учествовала са 10,8 милиона евра.