Из Централне банке Босне и Херцеговине процјењују да ће инфлација од 14 одсто постепено слабити у наредне двије године.
Оно што се већ годину дана дешава јесте слабљење куповне моћи грађана. Док су они финансијски исцрпљени, већина цијена намирница се не смањује.
Породици из Сарајева мјесечно је потребно 3.583 КМ за све трошкове, подаци су ово са веб странице једне од највећих база података о животним трошковима. И у другим дијеловима БиХ ситуација иста.
Живот у Мостару мало је јефтинији, а тамо је четворочланој породици потребно 3.500 КМ. У Бањалуци 3.399 КМ, а у Тузли 20 КМ мање. Према подацима СССБиХ само за прехрану потребно 1.318 КМ.
Већина грађана има пар стотина марака мање на располагању током мјесеца. Због тога се сналазе, свако на свој начин.
– Мораш се добро замислити шта ћеш данас скухати. Покушам да са 10 КМ издржим дневно и ако зафали додам, али се сналазим на друге начине прије свега на храни… то је све довитљивост домаћице – рекла је једна грађанка.
Најтеже је бити довитљив онима са највише искуства – пензионерима јер на располагању имају најмање.
Посљедица је то паничног повећавања цијена. У међувремену због оваквих цијена од пореских прихода пуне се буџети. Стога је пуно простора за славље.
А док владајући славе цијене не мирују.
– Ниво цијена у јануару 2023. године у односу на исти мјесец претходне године виши је за 14,1 одсто. Храна и безалкохолни напици скупљи су за 22,0 одсто, становање и режијски издаци за 15,6 одсто, а пријевоз за 15,7 одсто – казали су из Агенције за статистику БиХ, пише Н1.
Тако је млијеко двије марке, пилећи филе 11, брашно 30 КМ. Уље је током прошле године било скоро шест КМ, сада је испод четири КМ. Уколико поредимо цијене са регионом видјећемо да су оне углавном ниже. Но, пилећи филе је јефтинији у Београду, као и векна хљеба, јефтинија је и вода, као и превоз. Скупље плаћамо и гријање. Надлежни нису ништа урадили, кажу аналитичари, а ограничавање маржи није дало велике резултате.
– То захтијева пуно времена и не даје брзе резултате. У почетку је то пријетња, да не смије то нико радити, али знамо ми да се често оглушимо од пријетње… док дођу инспектори, док они казне… доста тога прође – рекао је Жељко Ричка, економски аналитичар.
Међу рјешењима је активирање робних резерви. Но, истиче Ричка, оне су препуштене великим трговачким ланцима.
– Они не праве залихе из хуманих разлога него праве залихе да би их боље продали. Не праве их испод цијене никада, логично. И ту је разлика -додаје Ричка.
А она највећа разлика је у животу оних који су на власти и оних од чијих пореза се буџетска каса пуни. Неки нови дан дочекују уз пјесму, а неки исцрпно планирајући шта ће сутра ручати.
