Проглашење Црвених стијена заштићеним подручјем допринијеће још већој препознатљивости Романије. Након виа ферате „Соколов пут“ у плану нова стаза. У туристичке посјете уврстити и Новакову пећину, те споменике природе пећина Орловача и пећина Мокрањска Миљацка.
Споменик природе „Црвене стијене“ на подручју општина Пала и Соколац јесте специфичан геоморфолошки објекат, визуелно веома атрактиван, и као такав веома погодан да буде успјешна туристичка дестинација.
Руководилац сектора за промоцију у Туристичкој организацији Републике Српске Марко Радић увјерен је да ће проглашење Црвених стијена заштићеним подручјем допринијети још већој препознатљивости Романије, поготово ако се узме у обзир да је ова планина на неки начин и зачетник алпинизма на овим просторима.
У ПЛАНУ НОВА СТАЗА НАКОН ВИА ФЕРАТЕ „СОКОЛОВ ПУТ“
Он је навео да је виа ферата „Соколов пут“ на Романији прва у регији која је отворена, те да је „пробудила“ тај крај.
„Због Јахорине и Равне планине фокус туриста био је на зимској понуди. Међутим, сада је ситуација знатно боља када је ријеч о осталом дијелу године, јер је садржајима који су имплементирани Сарајевско-романијска регија постала конкурентна и када је топлији период године, а томе у прилог иде и чињеница да је све већи број туриста присутан са жељом конзумације адреналинских садржаја, попут виа ферате, вожње квадова, или просто бициклирања и пјешачења маркираним стазама Романије“, рекао је Радић Срни.
Он је истакао да је и све већи број викендица у близини ферате јер је постала атрактивна, а амбијент је такав да људи желе дужи боравак у природи.
„У плану је отварање још једне стазе, што према ријечима наших колега из Туристичке организације Источно Сарајево даје могућност да у перспективи размишљају о отварању алпинистичког тренинг центра на томе подручју“, истакао је Радић.
Начелник Одјељења за природно насљеђе у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Драган Ковачевић рекао је Срни да је један од предуслова за развој туризма одређена вриједност неког подручја, што Црвене стијене имају.
„Овдје можемо говорити о атрактивности подручја и Црвене стијене су визуелно допадљив геоморфолошки Споменик природе. Постојећа туристичка инфраструктура је у складу са одрживим управљањем заштићеног подручја и све активности које су до сада урађене нису угрозиле вриједност због којих је подручје проглашено заштићеним“, истакао је Ковачевић.
ИСКОРИТСТИТИ БЛИЗИНУ НОВАКОВЕ ПЕЋИНЕ, ОРЛОВАЧЕ И ПЕЋИНА МОКРАЊСКЕ МИЉАЦКЕ
Он је навео да се у непосредној близини Споменика природе „Црвене стијене“ налази параглајдинг полетиште, које доприноси развоју адреналинског туризма, као и Новакова пећина, те споменици природе пећина Орловача и пећина Мокрањска Миљацка.
„Близина поменутих пећина представља потенцијал за развој и промоцију овог подручја. Могуће је организовање туристичких посјета, које би обухватиле сва наведена природна добра, како би туристи имали прилику да виде све љепоте овог романијског крајолика“, истакао је Ковачевић.
Он је додао да су Споменик природе „Црвене стијене“ 34 заштићено подручје у Српској, да није уписан у међународне листе, а идеја је кренула од Планинарског друштва „Гласинац“ са Сокоца.
У ПЛАНУ ДЈЕЧИЈИ АДРЕНАЛИН ПАРК
Секретар овог друштва Вера Мијатовић рекла је Срни да су иницијативу покренули још 2016. године, али да су се услови за њену реализацију створили тек прошле.
„Управљачима Спомеником природе, предузећу „Шуме Републике Српске“, шумским газдинствима „Јахорина“ са Пала и „Романија“ са Сокоца, упутићемо допис да се у наредних мјесец дана уради програм управљања. Потребно је израдити инфо-таблу да посјетиоцима буду видно истакнуте забрањене и дозвољене активности“, рекла је Мијатовићева.
Она је навела да се доласком љепших дана очекује и већи број посјетилаца, те да је Планинарско друштво адекватно средило плато заштићеног подручја.
„Од планинарског дома има 800 метара до најатрактивнијег видиковца, стаза је уређена, имају клупе и оквир за панорамско сликање. Поред дома планирамо да уредимо дјечији адреналин парк. Зими се одвијају скијашке активности, имамо и мини ски-лифт“, рекла је Мијатовићева.
ОЧУВАТИ ШУМСКИ КОМПЛЕКС, БИЉНЕ И ЖИВОТИЊСКЕ ВРСТЕ
Влада Републике Српске прогласила је 9. фебруара Црвене стијене за Споменик природе чиме је ово подручје стављено под заштиту ради очувања репрезентативних и атрактивних геоморфолошких и пејзажних обиљежја западног обода планине Романије.
У Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Срни је речено да су најмаркантнији облик рељефа саме Црвене стијене, као репрезентативан примјер широких чела навлака масива Романије, која су рељефно истакнута претежно вертикалним стјеновитим литицама високим више од 100 метара.
„На заштићеном подручју забрањено је уништавање вриједних и очуваних шумских комплекса и њихово уситњавање, сакупљање и коришћење строго заштићених дивљих биљних и животињских врста, осим у научно-истраживачке сврхе на основу дозволе Министарства, уношење алохтоних и инвазивних врста биљака, животиња и гљива“, навели су у Министарству.
Између осталог, додали су у Министарству, забрањена је и промјена морфологије терена, експлоатација земље и минералних сировина, уклањање травнатог покривача, неконтролисано паљење вегетације, паљење ватре, осим на мјестима предвиђеним и уређеним за ову намјену, тровање дивљих животиња, руковање отровним хемијским, нафтним дериватима и осталим опасним материјама на начин који може да проузрокује загађивање земљишта, воде и ваздуха.
Површина Споменика природе „Црвене стијене“ износи 15,1 хектар, а надморска висина креће се од 1.239 до 1.423 метара.
Природно добро пружа се од југа ка сјеверу у дужини од 200 метара и од запада ка истоку у дужини од 800 метара.
Подручје Споменика природе припада умјерено-континенталној клими, са четири изражена годишња доба. На вишим предјелима је умјерено хладна влажна клима, а од хиљаду метара ова клима прелази у планинску климу.
Средња годишња температура износи око седам степени Целзијусова, а годишње је регистровано 183 дана под снијегом.
Када је ријеч о планинском туризму у Српској, прошле године је у планинским предјелима остварено око 60.000 долазака и скоро 160.000 ноћења.
