Начелник Сокоца и једно од најпрепознатљивијих лица у Српској демократској странци Милован Цицко Бјелица, рекао је да су проблеми у овој партији почели још 1996. године када је Биљана Плавшић дошла на њено чело.
„СДС је државотворна организација, која је основана 1990. године. Ја сам ушао тада на првој Оснивачкој скупштини на Скендерији. Пратио сам то што ради покојни наш доктор академик Јован Рашковић. Његов приступ и његова политика ми је била прихватљива. Тада се код нас формирала странка и тада су ушли најугледнији српски представници. СДС на челу са Радованом Караџићем и осталим. СДС су сигурно у БиХ установили наши интелектуалци и сигурно усмјеравали наше руководство куда да иде. Ту су били доктор Милорад Екмечић, Славко Леовац, Милутин Ајдановић, Алекса Буха и остали. Грехота је што се урушава ова СДС. Намјерно сам подсјетио на неколико имена. Сваки општински одбор је могао да предложи кадрове за сва министарска мјеста у Влади Српске шта смо били“, рекао је Бјелица у емисији „Тет-а-Тет“ на нашој телевизији и додао:
„Сада, у једном периоду, посебно је удар ескалирао у првој половини 1996. године да се Радован Караџић склони из политике и да се СДС ослаби. Радован је све у интересу СДС и Републике Српске жртвовао. Човјек је могао да живи слободно, али је све жртвовао. Шта су прошле наше породице од 1996. и Радованова и моја. И послије тога, Радован је у интересу Републике Српске и СДС направио један споразум да је он посљедњи Србин коме се онемогућава излазак на изборе, да се не забрани СДС, да се СДС не прогласи терористичком организациојом и под тим условом преноси овлаштења предсједника Републике Српске на једног од потпредсједника. Пошто Кољевић тада није био заинтересован, на Биљану Плавшић. И да замрзне позицију предсједника СДС и да се не може бавити јавним и политичким животом, али може да дјелује као љекар и писац“.
Нагласио је да су тада већ почели проблеми.
„Све се то почело већ тада дешавати. Радован је увијек инсистирао да се разговара унутар руководства СДС-а. Оно што је знао да каже – да мозгамо. Не смије бити пукотине међу нама, јер међународни фактор којем није у интересу да опстане Република Српска ће тражити пукотину у руководству у српском народу“, рекао је и додао:
„Управо је та пукотина била госпођа Биљана Плавшић на коју је Радован пренио овлаштења. Могао је још само на Кољевића пренијети, али Кољевић није био здравствено добар и није био заинтересован. Када су се предлагали кандидати за прве послијератне изборе, он је позвао један број нас из Извршног одбора и између осталог је отворено рекао да је размишљао и о кандидатури Алексе Бухе. ‘Бојим се притисака из Београда, Милошевићу је Косово број један и ако притисну за Косово он може да направи уступке на штету Републике Српске. Иако нам је Србија помогла. Ту не може’. Исто за Крајишника је било једно образложење. Никола Кољевић је био слабијег здравственог стања. И рекао је тада између осталог – ‘Госпођа Биљана Плавшић има једну резерву према Милошевићу, увијек га је критиковала и сигурно неће подлећи притисцима. Она сама живи, нема ко да је уцјењује и стављам обје руке да неће издати'“
Он додаје да сматра да је управо Биљана Плавшић била та „која је издала“.
„Сви проблеми су кренули тада. И она је направила подјелу у СДС-у. С муком којом смо изборили већину 1996. године да имамо у Народној скупштини, она је ‘ладно то растурила и распустила Скупштину и послије дозволила да, тада у коалицији са ХДЗ и СДА ради што је у том моменту било веома тешко објаснити људима“, каже Бјелица.
Он је додао да је кандидатуру за предсједника прихватила, али да је имала један услов.
„Она је рекла – ‘Може, али да сви сада потпишемо изјаву да ће доктор Радован Караџић бити капитен екипе и шеф стручног штаба и да те потписе дамо Караџићу да он чува и без њега се ништа не може радити’. Да би након кратког временског периода, када је то све прошло, госпођа Биљана Плавшић кренула својим путем. Међу првим неспоразумима који је био између госпође Плавшић и доктора Караџића око примопредаје дужности у главном штабу. Командни кадар тадашњег Главног штаба Војске Републике Српске није желио да изврши примопредају на такав начин. (Ратко) Младић није баш био за уступање. Између осталог она је рекла Радовану да је спремна да употријеби и међународне снаге да изврши примопредају. Можемо причати сада шта год ко хоће, али то је један од разлога који је кулминирао одметању Биљане од осталог дијела руководства“, рекао је Бјелица.
