Они који су добро познавали културну збиљу малог града подно Романије, с уважавањем су изговарали њено име, уживали у оном што је, под њеним руководством, Установа за културу поклањала обичном човјеку, посебно у времену немања и оскудице.
Јелена Дундић, рођена је 16. октобра 1956. године у Сокоцу, гдје је завршила основну школу и гимназију. Студирала је на Филозофском факултету у Сарајеву, Одсјек југословенске књижевности, а 1981. године дипломирала на Педагошкој академији у Сарајеву, да би стекавши звање наставника, у просвјети провела 13 година.
Карактеристика њеног рада била је у истицању оних вриједности што боље и јасније показују карактер српске народности. Јелена је настојала да оживи традиционалне форме народног просвјетитеља. Те активности проводила је кроз разне састанке, академије, приредбе, народне зборове и друга дружења. Од свих дружења најважнија и најпопуларнија су: „Госпојинске вечери“ на Романији, „Ђурђевдански уранак“, Видовдан, Никољдан и Савиндан. Све приредбе припремала је на вријеме прилагођавајући их Романијским приликама. Јелена је обављала дужност директора Центра за културу Општине Соколац (садашње Установе за културу „Перо Косорић“ Соколац) са значајним резултатима.
У Установи за културу радила је скоро све – водила курсеве, радионице, организовала приредбе, неријетко се налазила у улози водитеља, па и за микс пултом, за техником, када се није могло наћи друго рјешење. Писала је и текстове пуне позитивне енергије за новине, била омиљена у медијима. Све је то Јелена радила с осмјехом, без имало љутње, па и на оне који су у веома озбиљном тренутку заборављали да ураде дио договореног посла. Јелена се прва сјетила да у кино-салу врати вријеме скоро заборављених игранки, вријеме танга и других лаганих плесова, кроз суботње вече сјетног имена „Игранка као некад“, као сјећање на седамдесете године прошлог вијека.
Остварила је добру сарадњу са домаћим и међународним невладиним организацијама помоћу којих је настојала представити све позитивне вриједности наше општине.
Јелена је заједно са садашњим начелником општине Соколац Милованом Бјелицом много времена и енергије уложила у градњу манастира „Соколица“ на Романији. Гледајући у њој модерну жену која у зрелим годинама постизала је велике резултате. За све што је у животу постигла, морала је сама да се избори, непрестано се доказујући и себи и другима. Јелена је била жена јаких емоција, дубоко везана за историју, културу и традицију српског народа.
Од 1999. године активно је радила у НВО сектору. Од 2000. године волонтерски је обављала и послове предсједника СПКД „Просвјета“. Идејни је творац и аниматор идеје оснивања Удружења жена „Аурора“, Соколац, које је радило извјестан период као неформална група грађана, а затим активно наставило свој рад регистрацијом у Удружење жена. Удружење је 2006. године значајно проширило дијапазон свога дјеловања, обогатило своју мисију, оснажило визију, значајно проширило своје стратешке циљеве и пререгистровало се у Удружење грађана „Аурора“, Соколац.
Јелена Дундић била је директор Установе за културу „Перо Косорић“ до 2013.године, када је прерано преминула. Сахрањена је на Градском гробљу „Градац“ 23.децембра 2013.године.
