БиХ би могла угрозити своју шансу да искористи средства из енергетског програма ЕУ вриједног милијарду евра за западни Балкан ако не усвоји основне прописе који се тичу енергетске политике.
Напомене ради, када су у питању електрична енергија и гас, Енергетска заједница не тражи ни да се надлежности из области енергетике пребаце на државу, нити да се врате ентитетима, већ тражи јединствени регулаторни оквир на нивоу БиХ.
Проблем у БиХ није у томе да ЕУ тражи један или други приступ, већ што у два ентитета постоје потпуно различити концепти, који онемогућавају да се на нивоу БиХ усагласе законски и регулаторни оквир.
На примјер, закон о гасу на нивоу државе не би морао ни да одузима нити да враћа надлежности из области гаса, него да успостави исти оквир на нивоу цијеле државе. Акценат тог закона је на усвајању обавеза ЕУ које се односе на одвајање произвођача од дистрибутера и потпуно омогућавање приступа трећој страни тржиштима у БиХ.
Судећи према посљедњем извјештају Енергетске заједнице, оба ентитета су оба ова услова у великој мјери већ испунила на ентитетским нивоима. ЕУ жели да се та рјешења уреде државним законом да би се спријечила разилажења и омогућио јединствени оквир, а не нужно да се мијењају надлежности.
Незванично нам је речено да помоћ од 70 милиона евра, коју ЕУ додјељује БиХ за помоћ социјалним категоријама због повећаних рачуна за струју, неће бити угрожена најновијим свађама у БиХ о енергетској политици.
Наш саговорник нам је објаснио да ће основни проблем за повлачење милијарди из европских фондова за енергетику бити слаба припремљеност институција, с обзиром на то да су друге државе у региону ангажовале све своје ресурсе да припреме пројекте које ће ЕУ моћи да финансира. Из објашњења које смо добили проистиче да ће БиХ највјероватније изгубити могућност да искористи европски новац у виду грантова и јефтиних зајмова, али не зато што ЕУ тражили да енергетика буде на државном нивоу или на нивоу ентитета, већ зато што посвађане бх. институције без визије како декарбонизовати економију неће успјети да кандидују квалитетне пројекте.
Иако постоје тврдње у јавности да је ЕУ против интерконектора између Републике Српске и Србије, то није тачно, јер ЕУ инсистира само на томе да сви пројекти који се спроводе буду у складу с Трећим енергетским пакетом, што ће овај интерконектор бити. Оно што је тачно је да ЕУ неће хтјети да финансира тај пројект јер сматра да БиХ треба да инвестира у пројекте који диверзификују снабдијевање енергијом, што у пракси значи да би БиХ требало да гради конекторе на западу земље, јер на истоку већ постоји инфраструктура која БиХ повезује с руским гасом, који је и даље једини добављач. Својим правилима ЕУ не прописује БиХ чији гас треба да купује или добавља, него да има могућност да гас добавља од различитих произвођача и тиме ојача своју енергетску безбједност у случају да један извор прекине снабдијевање или значајно повећа цијене.
Милорад Додик, предсједник РС, јуче је индиректно указао на то да ће бити могуће постићи договор који ће одблокирати „Источну интерконекцију“ и истовремено омогућити оно што желе Бошњаци и Хрвати, да се на западу са Хрватском направи нова интерконекција која би повлачила текући гас с терминала на Крку.
Најновији спор у БиХ започео је након што је Денис Бећировић, члан Предсједништва БиХ, у процедуру упутио нови државни закон о гасу, који иритира представнике РС јер узима ентитетске надлежности. У саопштењу које је послато из његовог кабинета тврди се да је приједлог закона заснован на одредбама Устава БиХ, преузетим обавезама према ЕУ и Енергетској заједници, а с циљем успостављања јасних правила у сектору природног гаса и развоја тржишта и конкуренције у складу с важећим енергетским пакетима ЕУ.
Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ, рекао је да неће подржати Бећировићев приједлог јер тврди да представља напад на уставне надлежности РС.
„РС је донијела законе о гасу, електричној енергији и обновљивим изворима енергије и сва ова законска рјешења имају подршку Енергетске заједнице. Ова чињеница истицана је у сваком разговору који сам водио с представницима Енергетске заједнице. Проблем је у ФБиХ“, нагласио је Кошарац, како преноси Срна.
Осим тога, Кошарац је запријетио да ће блокирати све пројекте из области енергетике у ФБиХ ако тај ентитет блокира интерконекцију између РС и Србије. Елмедин Конаковић, министар спољних послова БиХ, рекао је да ову Кошарчеву изјаву сматра као пријетњу и додао да је то неприхватљиво.
Додик је казао да је вријеме да се одблокирају и пројекти који су на чекању у РС, напоменувши да ако Њемачка не уклони блокаду средстава које РС треба да добије за изградњу коридора 5ц, РС ће средства потражити на другом мјесту.
