Послије смрти Николе Тесле, неколико деценија његово име је упорно брисано са списка важних научника и проналазача. Неко се трудио да његово дјело падне у заборав.
Брисан је из “Ко је ко” каталога важних умова XX вијека. Све до шездесетих година је у САД ријетко ко чуо за име нашег научника, а још мање знао о његовом значају.
Звијезда нове генерације
Са појавом компјутера и интернета, име Николе Тесле као да је васкрсло. Одједном је постао звијезда нове генерације хакера и компјутерских бизнисмена. Бил Гејтс је говорио да му је Тесла читавог живота био велика инспирација. Пригрлили су га посвећеници “Њу ејџ” покрета, а деведесетих година прошлог вијека услиједио је прави повратак међу најзначајније научнике и проналазаче XX вијека.
Интересантно је да је читава једна научна област звана Телеметрија такође била плод инспирације нашег научника, када је радио експерименте са нискофреквентним струјама. Са појавом компјутера, открића у области нове науке – телеметрије, која се бави везама људског мозга и нових технологија, постала су застрашујућа до те мјере да су многи радови стручњака из те области још увијек под кључем. Ријетко кад процуре вјеродостојне информације о “контроли ума”.
Никола Тесла је у задње двије деценије постао култна мистериозна фигура у чије тајне желе да проникну научници, војни експерти, шпијуни, љекари, парапсихолози, али и обична публика. Филмови, ТВ емисије, серије, књиге, стрипови, позоришне представе, као и бројни умјетнички перформанси у којима се користи лик Николе Тесле нагомилали су се у посљедње двије деценије. Стивен Спилберг је још 1991. године откупио права на екранизацију чувене Теслине биографије Маргарет Чејни “Тесла, човјек ван времена”.
Теслине визије постају реалност
Свијет полако иде од информационог ка свемирском добу, када ће визије Николе Тесле постати реалност. Његова популарност у свијету је из дана у дан све већа, а полако се разоткривају и његови најтајнији списи. Вјероватно ћемо кроз десетак година имати комплетну слику о цјелокупном дјелу Николе Тесле. Друштво Теслиана, које одавно постоји у Србији, са проширеним чланством у иностранству, већ неколико деценија покушава да истражи дјелиће његовог великог дјела. Тесла је, попут правог алхемијског чаробњака, дошао до свог Магнум Опуса, те позлатио сваку идеју које би се дотакао.
Његове идеје о рату потпуно су научне и филозофске. Сам је био свјестан у како огавну ствар се сваки рат може изродити и колико човјек може бити деструктиван и опак. Они који су брисали његове име годинама из енциклопедија и покушавали да га задрже у анонимности вјероватно су сматрали да су његове визије сувише опасне по будућност човјечанства.
Геније који се једном рађа
Будући да се слична ствар дешавала и са Џорџом Силвестером Виреком, није искључено да су због својих идеја о генетској хигијени постали сумњиви онима који су се гнушали расизма или било каквих антирасних програма попут еугенике. Када је коначно, крајем седамдесетих година, откривен беспоговоран хуманистички значај Николе Тесле за добробит планете Земље и свих људи који је настањују, враћен је на спискове најважнијих умова свих времена.
Таквих генија као што је Никола Тесла заиста је било мало у историји људског рода. Чудесна прича у Старом завјету како је Бог ријечима “нек’ буде свјетлост; и би свјетлост” просвијетлио људски род, необично тачно се може метафорично односити и на Теслу.
Тај човјек, родом из хрватског Смиљана, српског поријекла, који је постао амерички грађанин, просвијетлио је Старосвијет својим изумима и учинио га Техносвијетом. Сви треба да смо му захвални због тога.
Библиографија
Никола Тесла: 1-7 Изабрана дела, Завод за уџбенике, Београд 1995.
Бокшан, С: Дело Николе Тесле, “Научна књига”, Београд, 1950.
Цхенеy, М: Тесла Ман Оут оф Тиме, Инц. Енглеwоод Цлиффс, Прен-тице Халл, 1981.
Дошеновић, М.: Никола Тесла – његов живот и његово дело, «Домла-публисхинг”, Нови Сад, 2004.
Фрејзер, Г.: Теслино електрично друштво, “КлубНТ”, Београд, 1997.
Ломас, Р.: Човек који је изумео двадесети век, “ДН Центар”, Београд, 2000.
Милинковић, А.: Никола Тесла проналазач за трећи миленијум, “Бео-књига”, Београд, 2001.
Милинковић, А.: Теслино тајно оружје, “Бео-књига”, Београд, 2002.
О’Нил, Џ: Ненадмашни геније, живот Николе Тесле, “Просвета”, Београд, 1951.
Перди, Л: Теслина оставштина, “Знање”, Загреб, 1988.
Пит, Д.: У трагању за Николом Теслом, “Клуб НТ”, 1996.
Београд, Марк Сајфер: Чаробњак – живот и време Николе Тесле, биографија једног генија, Стилос арт, Београд 2002.
Владимир Ђурић Ђура, Драган Пауновић: Никола Тесла – чаробњак електрицитета, Попкулт, Београд 2010.
Никола Тесла: Тхе Инвентионс, Ресеарцхес анд Wритингс оф Никола Тесла бy Никола Тесла анд Тхомас Цоммерфорд. Мартин (Апр 1, 2014)
Давид Цхилдресс: Тхе Фантастиц Инвентионс оф Никола Тесла (Лост Сциенце) Адвантуре Унлимитед Пресс, Папербацк 1993.
Тим Р. Сwартц: “Тхе Лост Јорналс оф Никола Тесла, Глобал Цоммуницатионс, 2011.
Маxимиллиен де Лафаyетте: Мариа Орсиц, Никола Тесла, Тхеир Еxтратеррестриалс Мессагес, Тхе Оццулт Анд УФОс (Алиенс, УФОс анд тхе Оццулт Боок 2), Тимес Сqуаре Пресс, 2011.
(Крај)