Многа Теслина открића била су превише радикална и опасна за вријеме у ком су настала. Велики свјетски рат је био пред вратима и моћне тајне службе су жељеле да најважнија открића свјетских научника узму само за себе. Америчка тајна служба непрекидно је надзирала Николу Теслу.
Највјероватније је генијални научник морао да буде склоњен у хотел “Њујоркер”, гдје би агенти најлакше мотрили на њега. Тесла је био брбљив, лако је давао интервјуе и размахивао се идејама за моћна оружја која је осмислио.
Антигравитација
Био је стар, али апсолутно свјестан, луцидан и веома опасан због својих проналазака и теорија. Његове идеје о летјелицама које би узлетале вертикално и које би покретале силе антигравитације биле су годинама под ознаком “Топ Сецрет” (строго повјерљиво). Послије Тесле, многи научници бавили су се изучавањем сила антигравитације – од Вернера фон Брауна, преко Отиса Кара, Томаса Таузенд Брауна, те руског физичара Евгенија Подклетнова. Њихови радови довели су до стварања моћних авиона са ознаком “Стелт” технологија.
Бомбардер Б2, који користи америчка војска посљедњих двадесетак година, као да је изашао из шињела Николе Тесле. Овај скупоцјени авион има програм за самоуништење уколико би био оборен, јер је технологија коју користи толико напредна и тајна да америчке власти никако не желе да је користи неко други.
Због невјероватних талената и открића Тесла је заиста био под посебном присмотром, малтене као да је у питању био прави ванземаљац из филма “Човјек који је пао на Земљу”. Живио је у хотелу како би се осјећао сигурније. Многи биографи не споре чињеницу да је имао бизарне навике. Живио је аскетски, био у целибату читавог живота како би био потпуно посвећен свом послу. Вјеровао је да сексуална енергија може бити употријебљена у креативне сврхе и да врхунски научници треба стриктно тога да се придржавају. Бројао је кораке у ходу, никада није одсједао у собама чији број није био дјељив са три, плашио се лифтова, вожње фијакером и додира туђе косе, израчунавао запремину тањира и хране прије него што би почео да једе.
Волио да “вечера са мишићима”
Већину бизарних детаља из свог живота сам је описао у аутобиографији објављеној 1919. године у часопису “Елецтрицал Еxпериментер” Хјуга Гернсбека, а они су се преписивали у свим његовим каснијим биографијама. Спавао је два сата дневно, у позним годинама био строги вегетаријанац и никада није примао љекаре.
Током посљедње године живота често је проводио вријеме у друштву боксера Фриција Живића. Изјављивао је поводом тог дружења да просто “мозак воли да вечера са мишићима”, пише Маргарет Чејни. Могуће је сасвим да су браћа Живић, с којима је одлазио у салу за вечеру, били нека врста његових телохранитеља, јер је знао да је постао мета тајних служби.
Од када је 1937. године доживио саобраћајну несрећу тајне службе су га пратиле и непрекидно се смјењивале у хотелу гдје је живио своје посљедње дане. Послије саобраћајне несреће, када је поломио три ребра, храмљући је, без ичије помоћи, отишао до хотела. Није желио помоћ љекара, већ се сам опоравио, послије неколико мјесеци.
Службе су биле ту 7. јануара 1943. године, када је велики геније издахнуо, да покупе све од опасне документације. У Теслином музеју у Београду данас се чувају само оне ствари које је америчка влада прослиједила његовим адвокатима.
Теслина смрт и сахрана
Званична историја каже сљедеће. Тесла умире од срчаног удара сам у хотелском апартману 3327 на 33. спрату Њујоркер хотела, негдје између вечери 5. и јутра 8. јануара 1943. године, у 86. години живота. Забиљежено је да је умро од срчане тромбозе на православни Божић, 7. јануара 1943. године, у 22 сата и 30 минута. Мртви Тесла готово да је сједио на кревету обучен у црно свечано одијело, ослоњен на велики јастук, а руке су му биле прекрштене на грудима.
И поред продаје патената у области наизмјеничних струја Тесла умире сиромашан и у дуговима. Тим поводом градоначелник Њујорка Лагвардија је рекао: “Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живјели. Оно што је створио велико је и, како вријеме пролази, постаје још веће”.
Посмртни обред је одржан 12. јануара у Цркви Светог Јована Богослова на Менхетну у Њујорку. Послије службе тијело је кремирано. Испраћају Теслиних посмртних остатака присуствовало је око 2.000 људи, међу којима су биле и многе значајне личности и нобеловци. Сви водећи њујоршки листови имали су своје извјештаче. На сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, тада један од највећих виртуоза на свијету, и то по Теслиној жељи, прво Шубертову композицију „Аве Мариа”, а онда српску пјесму „Тамо далеко”.
Остао је забиљежен и упечатљив опроштајни говор тадашњег градоначелника Њујорка, Фиорела Хенрија Лагвардије. Касније 1943. године Врховни суд САД враћа Тесли право на патент 645.576, признајући му првенство на изум радија.
(Наставиће се)
