Дан државности Србије је празник Србије установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције. Прославља се и као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Традиционално, овај дан биће обележен полагањем венаца и одавањем почасти у Орашцу и на другим локацијама, а у Крагујевцу ће бити одржана Сретењска академија.
У политичком, културном и историјском календару Србије 15. и 16. фебруар су најважнији датуми, на Сретење 1804. године је почео Први српски устанак, на Сретењској скупштини 1835. донет Устав Књажевства Србије, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба чији је творац Димитрије Давидовић. Њиме је Србији прва на Балкану укинула феудализам, што представља најисточнији утицај Француске револуције.
Друштвена мрежа Фејсбук је први пут честитала је Србији дан државности 2016. године на прикладан начин чиме се придружила интернет претраживачу Гуглу који то чини сваке године од 2012. када је то први пут учинио. Од 2011. године, у част обележавања Дана државности Србије, симбол града Брисела облачи се шумадијску националну ношњу.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.
