У филму „Престиж“ лик Николе Тесле глумио је легендарни рокер Дејвид Боуви. Боуви је раније глумио свемирца Томаса Џерома Њутна у филму “Човјек који је пао на Земљу”. Лик “палог ванземаљца” у том филму, као и његово исљеђивање од стране тајних служби, невјероватно подсјећају на Теслину судбину.
Овај филм редитеља Николаса Рега настао је по роману Волтера Тевиса и има заиста занимљиву причу. Ради се о ванземаљцу људског лика са планете сличне Земљи, чије становништво умире јер су исцрпљене резерве воде. Он стиже на Земљу гдје оснива компанију за високу технологију, уз помоћ које зарађује милионе долара. Сав новац инвестира у градњу свемирског брода, како би се уз помоћ напредне технологије вратио на своју планету и спасао жену и дијете.
Тесла потпиривао ватру
Власти САД откривају његово ванземаљско поријекло и одводе га у специјално изоловану зону ради испитивања. Сурови Земљани максимално малтретирају ванземаљца, који је узео име славног физичара Њутна. Овај дио филма као да антиципира будуће уфолошке приче о Розвелу и мистериозној “Зони 51”.
Генијална глума Дејвида Боувија у чудесној режији Николаса Рега чини филм “Човјек који је пао на Земљу” једним од најбољих из СФ жанра.
У овом дијелу текста открићемо бројне сомнабулне и недоказане претпоставке теоретичара завјера са интернета попут Тима Р. Шварца, Командера X, Владимира Тезицког, које се тичу Теслиних наводних контакта с ванземаљцима. Велики број дискутабилних и невјероватних информација давао је и сам Тесла, у својим бројним интервјуима и забиљешкама.
Теслине изјаве о интелигентном животу и постојању разумних бића на планети Марс потпуно су шокирале научну јавност почетком XX вијека. Тих година свака научна расправа о Марсовцима постајала је новинска сензација. Открића италијанског астронома Ђованија Скјапарелија да на Марсу постоји мрежа канала, које су вјероватно изградила интелигентна бића, изазвала су велику пажњу јавности. Тесла је и сам био веома склон бомбастичним изјавама, а нарочито му се допадало какав би ефекат његове изјаве изазивале у принт медијима тог времена.
Он је, експериментишући у Колорадо Спрингсу 1899. године, својим – првим икад направљеним радио пријемником, први пут у историји – ухватио сигнале који су, без икакве сумње, долазили из космоса и понављали су се у прецизно одређеним временским интервалима. Тесла им је приписао интелигентно поријекло и о томе је, још из Колорада, упутио писмо часопису “Норд Америкен” у коме је навео да је направио лабораторију у Колораду Спрингсу, на надморској висини од 2.000 метара, у којој је први пут употребио технологију за радио астрономско истраживање. Послао је сигнале у свемир и чекао одговоре. Одговор из свемира је заиста и стигао, као ритмичко правилно понављање неког сигнала. Године 1922. написао је у часопису “Електрикал Ворлд” да ће се контакт са ванземаљским бићима са Марса кад тад остварити.
Марс
– Постоји чврста основа за систематски покушај да се установи комуникација са једним од наших небеских сусједа, с Марсом, јер је, на основу неких мојих изума за комуникацију сведена на сразмјерно једноставан проблем електротехнике. Тим проблемом бавио сам се још током својих експеримената у Колораду 1899. године… У вријеме када сам се бавио таквим истраживањима на Земљи није постојала ниједна бежична радио станица осим моје, или бар не таква која би била у стању да шаље бежичне сигнале на даљине веће од неколико миља. Распоред мојих апарата за примање и карактер забиљежених знакова у њима искључиво су се састојали од редовног понављања бројева. Накнадна проучавања створила су код мене увјерење да су долазили са Марса, јер је тада та планета била сасвим близу Земље – написао је Тесла, који је тада имао 67 година.
У неким својим каснијим интервјуима у “Србобрану” и “Дејли Њуз Виклију” говорио је како су ванземаљске интелигенције које живе на Марсу у изумирању, а да је живот на Венери веома интензиван. Овакве Теслине изјаве охрабриле су велики број њу ејџ поклоника, да самог Теслу сматрају Венеријанцем.
У роману Маргарет Сторм из 1956, “Ретурн оф тхе Дове”, стоји да Тесла у Америку није дошао из Лике, већ равно с планете Венере, и то јашући на великој бијелој голубици, да би Земљане научио да користе чисту енергију и контролишу своје физичке и менталне моћи.
(Наставиће се)
