Јуче нас је у 75-ој години напустио Славко Копривица, један од оснивача Атлетског клуба „Гласинац“ Соколац и дугогодишњи члан Атлетског савеза Републике Српске и Атлетског савеза Босне и Херцеговине.
Рођен је 14. јануара 1949. у Бандином Оџаку, Општина Соколац. Основну школу завршио је у Ћаваринама 1964., гимназију у Сокоцу 1968., а Природно-математички факултет, Одсјек за географију, у Сарајеву 1973. године. Копривице су наклоњене спорту. Богољуб Копривица био је првак БиХ и репрезентативац. Славко је отишао корак даље.
Прве спортске кораке направио је у мјесецу марту 1966.године, када је учествовао на кросу у Сокоцу. Трка је одржана на Васкрс и Славко је освојио прво мјесто у конкуренцији млађих јуниора, на стази дугој 1.500 метара. Професор физичког васпитања Ранко Милошевић Рашо запазио је таленат дјечака Славка Копривице па га је усмјерио у атлетику. Славко је вриједно тренирао.
Први прави тренер био му је Лазар Ћировић, истакнути стручњак Атлетског клуба Сарајево. Под његовим вођством, као средњошколац, Славко улази у екипу Сарајева. Наступио је на крос првенству Југославије у Осијеку, и на стази од 3.000 метара заузео треће мјесто. Затим је наступио на крос првенству Балкана у Истанбулу, гдје је освојио пето мјесто. Били су то његови почеци, када није имао праве и редовне тренинге. Године 1967/68. уписао је студије у Сарајеву, и постао члан АК Сарајево. У то вријеме у Сарајеву су вјежбали Неђо Ђуровић, Емина Пилав, Ђурђица Рајхер, Ђулесма Башић, Есад Вилић, Милан Бабић, Сеад Кондо, Драган Стоичевић, Ристо Крстојевић….
Већ 1966. Славко је јуниорски првак БиХ на 800 и 1.500 метара те је поставио рекорд на 600 метара, 1968. године. Првак је Југославије на 800 метара. Тада је оборио рекорд БиХ стар 12 година који је држао Ремзо Спахић, атлетичар Сарајева. Исте године наступио је на јуниорском првенству Европе у Лајпцигу и пласирао се у финале. У то вријеме била је позната криза у Чехословачкој, па су наши јуниори добили телеграм да се врате кући. Тако је Славку пропало финале, у коме је могао постати и шампион. Његови успјеси се настављају, он је 1969. на дворском првенству Европе у Београду, у штафети 3 x 1000 метара, освојио бронзану медаљу. Са њим су наступали Адам Ладик и Радован Пилиповић из Црвене звезде. На Балканским играма у Букурешту (1971), у трци на 800 метара освојио је сребрну медаљу. Тада је поставио рекорд БиХ,који је 41 годину био необорен. На Балканијади у Загребу (1971), у дисциплинама 800 и 1.500 метара, освојио је двије сребрне медаље. Исте године је побједник Купа Југославије, на 800 и 1.500 метара. Проглашен је за најбољег атлетичара Сарајева и БиХ за 1971. године.
Велика жеља и циљ Славка Копривице била је Олимпијада у Минхену, која је одржана 1972. године. Он је испунио олимпијску норму 1.500 метара. Повриједио се мјесец дана прије Олимпијаде и због тога није путовао у Минхен. Исте године поставио је дворански рекорд БиХ на 800 метара. Славко Копривица је 1975. отишао у војску и тада је практично његова атлетска каријера завршена. По повратку из војске оженио се, засновао породицу и почео радити. По завршетку рата у БиХ 1992–1995, Славко Копривица је са Неђом Ђуровићем основао Атлетски клуб „Гласинац“. Био је предсједник клуба у два мандата 2008– 2009. и 2010–2012. године. Био је члан Атлетског савеза Републике Српске и Атлетског савеза Босне и Херцеговине.
Сахрана ће се обавити сутра, 11.фебруара у 13 часова на породичном гробљу у селу Бандин Оџак.
