Влада Републике Српске донијела је данас Одлуку о проглашењу Споменика природе „Црвене стијене“, којом се ово подручје ставља под заштиту ради очувања репрезентативних и атрактивних геоморфолошких и пејзажних обиљежја западног обода планине Романије.
Најмаркантнији облик рељефа су саме Црвене стијене, као репрезентативан примјер широких чела навлака масива Романије, која су рељефно истакнута претежно вертикалним стјеновитим литицама високим преко 100 метара. Теренским истраживањима регистровано је 300 таксона васкуларних биљака, од којих је 10 ендемично за Балканско полуострво. Од појединачних стабала, истиче се бреза испод сипара, која је необичне грађе, коре и станишта, те црни бор, изузетног положаја на литици, хабитуса и станишта, наведено је у саопштењу Бироа Владе за односе с јавношћу.
У поступку проглашења овог заштићеног подручја утврђена је категорија три – споменик природе. Споменик природе је мања, неизмијењена или дјелимично измијењена природна просторна цјелина, објекат или појава, физички јасно изражен, препознатљив и јединствен, репрезентативних геомофолошких, геолошких, хидрографских, ботаничких и других обиљежја, као и људским радом формирана ботаничка вриједност од научног, естетског, културног или образовног значаја.
Споменик природе „Црвене стијене“ простире се на подручју општина Пале и Соколац, у укупној површини од 15,1 хектара.
Бјелица: ИСТОРИЈСКА ОДЛУКА о проглашењу Споменика природе „Црвене стијене“
Управљање Спомеником природе „Црвене стијене“ повјерава се Јавном предузећу шумарства Шуме Републике Српске, Шумском газдинству Јахорина, Пале и Шумском газдинству Романија, Соколац.
Општина Соколац у сарадњи са општином Пале је финансирала Елаборат о проглашењу Споменика природе „Црвене стијене“, који је урадио Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци.
Након стављања Црвених стијена под заштиту, у Републици Српској постојe 34 заштићена подручја, чија укупна површина износи 73.038,43 хектара, а што представља 2,96 одсто територије Републике Српске, наводи се у саопштењу.
