Никола Тесла је био пионир и на пољу такозване „слободне бесплатне енергије“, што је, по многобројним његовим биографима склоним теоријама завјера, био главни разлог његових финансијских проблема.
Његови највећи финансијери попут Вестингахауса или Моргана били су бизнисмени, који су имали велике профите од наплате електричне струје. Они нису жељели да помажу Теслине пројекте који би водили “бесплатном” коришћењу енергије.
Пар година је Никола Тесла у Колорадо Спрингсу покушавао да изгради некакав колектор енергије будућности, који би директно сакупљао електричну енергију из јоносфере, која окружује Земљу.
Саботажа
Касније је мислио да његова конструктивистичка метална кула у Варденклифу може да буде прототип гигантског генератора који би могао да напаја електричном струјом читав свијет. Вјерује се да је главни разлог подметања пожара у његове лабораторије, као и рушење куле Варденклиф, управо у томе да се “луди научник” онемогући да дође до бесплатне енергије.
Земља која је сама по себи нека врста великог магнета, окружена атмосфером и јоносфером, нека је врста џиновског акумулатора енергије. Тесла је вјеровао да би са неколико повезаних торњева, попут експерименталног у Варденклифу, могао да омогући проток електричне енергије из јоносфере директно до адекватних електро-централа. Теслина визија бежичног преноса енергије у величанственом гигаполису високе волтаже, који је назвао Смарагдни град, била је уникатна техноутопијска идеја какву прије њега није имао нико, изузев можда језуите Тејара де Шардена, који је својим духовним “очима” видио планету Земљу огрнуту свјетлосним огртачем.
Тесла је вјеровао да његова визија није само пука утопија. Чврсто је вјеровао да ће људи, просвијетљени људи, како их је називао, у будућности заиста живјети у бљештавом техносвијету, у перфектној хармонији и миру. Енергије којима се Тесла бавио биле су толико моћне да је говорио како би могао да располути Земљину куглу на два дијела, када би попут неког црног мага желио да уништи свијет.
Магнетизам
Сматрао је да је одговоран за необјашњиве експлозије у Тунгуској у Сибиру, које су биле плод његовог истраживања бежичног преношења енергије. Правећи експерименте у Варденклифу страховао је да ће “запалити” атмосферу и направити катаклизму на планети. Становници малог градића близу Теслине куле били су свједоци бројних чудноватих појава, плавичасте свјетлости која је окруживала металну конструкцију, муњи које су парале небо, лоптастих ватрених кугли које су понекад лагано пловиле око торња.
Моћна ванземаљска енергија, којом је управљао Никола Тесла, једним својим дијелом испољавала се као електрична струја, али добар дио те енергије никада није добио адекватно име. Научници су ту енергију крстили именом етер или етар. Та космичка ванземаљска енергија прожима и нашу планету. Један од ефеката те енергије, који је лако откривен, јесте магнетизам.
Магнетизам је, како пише на Википедији, један облик појављивања дуалне, електромагнетске силе, који се огледа у чињеници да електрична струја (кретање електрицитета) изазива (индукује) магнетско поље, а да промјена магнетског поља изазива електрично поље (и кретање слободних носилаца електрицитета, електричну струју). Густина линија магнетских сила мјери се јединицом која је добила име Тесла, по нашем научнику.
Наша планета посједује слабо магнетско поље, али довољно да може да се користи за навигацију. Магнетни полови Земље су блиски географским половима и стога су поуздани за грубу навигацију, а вијековима су представљали главни начин за сналажење морепловаца.
X зраке
Слично нашој планети, која има два пола, између којих се ствара магнетно поље, људско биће посједује два пола, лијеву и десну страну тијела. Ови полови чине човјека својеврсним магнетом и око њега стварају голим оку невидљив ореол енергије. Такође, људски род је подијељен на два пола, мушки и женски, који се такође магнетски привлаче. Фина енергија окружује сваког човјека, као нека врста флуида, ектоплазме, коју парапсихолози називају ауром. Фина енергија која окружује људска бића се налази у спектру који голим оком није видљив, али се може фотографисати.
Тесла је истраживао X зраке и користећи вакуумске цијеви успио да фотографише своју руку. На жалост, у великом пожару у њујоршкој лабораторији изгорјели су му сви радови на тему X зрачења. Сличан снимак је 1895. године направио њемачки научник Вилхелм Рендген и он је објавио откриће X зрака, данас познате као рендгенске снимке.
Теслини радови искоришћени су касније и за другачија снимања фине енергије. Руски парапсихолози, брачни пар Семјон и Валентина Кирлијан, успјели су да фотографишу људску ауру, служећи се принципима које је Никола Тесла измислио 1887. године. Метод електрофотографије, који су развили Семјон и Валентина 1939. године, подразумијева стављање неког предмета између двије осцилаторске плоче, од којих је једна осјетљива на свјетлост и пропуштање струје високе волтаже.
Касније су Теслине идеје усавршене уз помоћ рачунарске технологије, па се снимање фине енергије и унутрашњости људског тијела ради под именом “магнетна резонанца”.
(Наставиће се)