Српска православна црква и вјерници славе празник посвећен цариградском архиепископу из 4. вијека, и једном од најученијих хришћанских светитеља.
Свети Григорије Богослов, је још прије него што се крстио и посветио живот цркви, важио за ученог и мудрог човјека. Учио је у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником.
Свети Григорије важи за једног од најученијих хришћанских светитеља. Саставио је многобројна дјела, од којих су му најславнија она из Богословља (због чега је и назван Богословом). Током свог архиепископовања у Цариграду, доста је писао против јеретика, а прославило га је дјело Бесједе о Светој Тројици. Након што се повукао са функције архиепископа Свети Григорије је напустио Цариград, и остатак живота провео повучен, у молитви и писању књига које се и данас проучавају.
Иако је цијелог живота био слабог здравља, ипак је доживио дубоку старост и умро у 80. години живота. Мошти су му пренијете у Рим, док му се глава налази у Успенском сабору у Москви.
Био је заштитник мудрих и учених људи.
Како је ријеч о једном од најученијих хришћанских светитеља, у неким крајевима Србије, Свети Григорије Богослов данас важи за заштитника учених људи.
Стари кажу, да ђаци који имају проблем са савлађивањем неког градива на данашњи дан треба пажљиво да прочитају лекције које их муче, и да се након тога помоле Светом Григорију. Вјерује се да ће тако научено градиво бити заувијек запамћено, па ни добра оцјена неће изостати, пише Магазин Новости.
Молитва
Пастирска свирала богословља твога, говорничке побједи трубе, јер као да је из дубине духа тражена, приложи се доброти твога гласа: Зато моли Христа Бога, оче Григорије, да спасе душе наше.
Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: “Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола”.
