Вијековима је глава Јована Крститеља једна најтраженијих хришћанских реликвија. Вјерује се да је проповједник и пророк, раскрчио пут свом рођаку, Исусу Христу, кога је крстио у ријеци Јордан.

Према сва четири канонска јеванђеља Новог завјета, као и према извештају јеврејског историчара Јосифа Флавија, Јован Крститељ је убијен по наређењу тетрарха Галилеје непосредно прије Исусовог распец́а. Јеванђеља кажу да је Ирод Антипа наредио да се Јовану одруби глава и стави на послужавник. Међутим, данас нико не зна гдје се глава Јована Крститеља налази.

Што знамо о животу Јована Крститеља?

Прича о Јовану Крститељу долази нам из Новог завјета, у својим јеванђељима спомину га и Матеј и Марко и Лука и Јован, и из дјела Јеврејске старине Флавија Јосифа. Годинама је живио аскетским животом у пустињи, а онда је дошао долину Јордана и проповједао о доласку Судњег дана, подстичући своје сљедбенике да се покају за своје гријехе и да се крсте како би се припремили за Царство небеско.

Он је јасно ставио до знања да није Месија и прорекао је долазак Исуса: „онај који је моц́нији од мене, чије сандале нисам достојан да носим.“ (Матеј 3:11).

Јованово крштавање Исуса у реци Јордан, описано је у три јеванђеља (Матеј, Марко и Лука) и у низу других канонских и неканонских извора, као готово сигурно историјски догађај. Археолошко налазиште у Ал-Магхтаса или Бетанија на реци Јордан још од касног римског и раног византијског доба, сматра се мјестом крштења.

Како је умро Јован Крститељ?

Према Јосифу, Јован Крститељ је убијен у палати-тврђави Махер, која се налази близу Мртвог мора у данашњем Јордану. Палату је саградио краљ Ирод Велики, а у то вријеме владао је његов син и насљедник, Ирод Антипа.

Јеванђеља по Матеју (Матеј 14:1–12) и Марку (Марко 6:14–29) биљеже да је Ирод Антипа наредио да се Јован Крститељ ухапси и затвори јер је проповједник јавно осуђивао његов брак са Иродијадом као неморалан. Иродијада је претходно је била удата за његовог брата, сво троје су били у сродничким односима. Ирод Антипа се у почетку опирао убиству Јована, због његових бројних следбеника који су га сматрали пророком, и направили би велике нереде. Али након што је његова пасторка плесала за њега на његовој рођенданској забави, рекао је да затражи од њега шта год жели. На наговор мајке, затражила је главу Јована Крститеља на послужавнику.

У Јеврејским старинама Јосиф Флавије потврђује да је Ирод Антипа „убио“ Јована Крститеља након што га је претходно затворио. Јосиф Флавије је такође идентификовао Иродијадину кц́ерку као Салому (у јеванђељима се не помиње њено име), али није навео да је Јованова глава одрубљена на њен захтјев.

Где би му могла бити глава (и други дијелови тијела)?

Јосиф Флавије није споменуо гдје је сахрањен Јован Крститељ, као ни Библија. Само је у Јеванђељу по Матеју стајало да су његови ученици „дошли, узели тијело и сахранили га, и отишли ​​и рекли Исусу“ (Матеј 14:12). Од четвртог вијека (три века након догађаја), традиционално се сматра да је Јован сахрањен у Севастији (првобитно Самарији), у данашњој Палестини.

Према различитим предањима постоје бар четири локације за које се тврди да се ту налази глава светитеља.У Дамаску, у Сирији, џамија Омајада саграђена је у осмом веку нове ере на мјесту хришц́анске цркве назване по Јовану Крститељу; каже се да је његова глава сахрањена у тамошњем светилишту. Лобања идентификована као глава Јована Крститеља изложена је у цркви Сан Силвестро ин Цапите у Риму, изграђеној за смештање артефаката из римских катакомби. Катедрала из XИИИ вијека у Амијену, Француска, саграђена је посебно за смјештај главе Јована Крститеља, коју је један крсташ наводно донио из Константинопоља 1206. године. У Њемачкој у Минхенској резиденцији међу бројним реликвијама војводе Вилхелма В од Баварске налази се наводно и лобања Јована Крститеља коју је присвојио с папином дозволом средином XВИ вијека.

Поред тога, музеји и манастири у Истанбулу, Египту и Црној Гори, између осталих локација, тврде да имају и друге дијелове тијела Јована Крститеља, укључујуц́и и његову десну руку (којом је крстио Исуса).

Бугарски археолози су 2010. године објавили да су пронашли реликвијар који садржи више костију у рушевинама средњовековног манастира на Светом Јовану, црноморском острву код јужне обале Бугарске. На острву постоји и манастир посвец́ен Јовану Крститељу, па су истраживачи сугерисали да су то вјероватно остаци свеца, указујуц́и на малу кутију од пешчара пронађену поред реликвијара, на којој је на грчком језику исписано: „Боже, спаси слугу свог Тому. Светом Јовану 24. јуна“.

Радиокарбонско датирање и генетско тестирање касније су открили да кости пронађене на Светом Јовану припадају човјеку који је живио на данашњем Блиском истоку у првом вијеку наше ере. То откриће је учинило уверљивијом причу да би то стварно могле бити кости Јована Крститеља — иако не постоји начин да се то докаже.

Супротстављене тврдње о глави Јована Крститеља (и другим дијеловима тијела) заправо највише говоре о моц́и реликвија које се везују за Исусов и живот оних који су га окруживали. Попут Торинског покрова или Светог грала, глава Јована Крститеља је током вијекова стекла митски статус због пророковог значаја у причи о Христу.