Њен живот су обиљежиле бројне шпијунске афере, затвори, мушкарци, али остала је упамћена као елоквентна и паметна дама која је говорила чак шест језика.

Филм “Вера”, чија је премијера била 9. новембра, шпијунски је трилер са елементима мелодраме, инспирисан истинитом причом о Вери Пешић, четворострукој шпијунки из времена Другог светског рата, коју су неки називали “српска Мата Хари”.

Њена животна прича је веома занимљива и интригантна, иако је имала само 25 година када је напустила овај свијет.

Вера је рођена 1919. у Сијаринској Бањи, поред Лесковца, у браку Милана Пешића и Ангелине Анђе Радовић. Како су говорили њени савременици, Вера је била нестварно лијепа, те је добила надимак “лесковачка љепотица”.

Школу је завршила у Лесковцу, гдје се и удала са 16 година за полицијског писара Мила Крчединца. Многи кажу да је разлог удаје била лоша финансијска ситуација у којој је била њена породица, те су жељели да је удају за добростојећег мушкарца.

Вера се после нешто више од двије године брака разводи, те се са 19 година сели у Београд, гдје се запошљава у трговинској радњи. Она тада упознаје мајора Славка Радовића, официра Контраобавештајне службе Југословенске краљевске армије. Тада је добила прилику о којој су старији и искуснији могли само да сањају.

С обзиром на то да је говорила чак шест страних језика и да је била веома елоквентна, Вера је завршила курс за обавјештајце и примљена је у службу, гдје је добила задатак да се инфилтрира у београдску мрежу шпијуна британске, француске и њемачке обавјештајне службе под називом “Јупитер”, пише “Београдскикалендар”.

Како би имала приступ информацијама, Вера је редовно одлазила у тадашње познате хотеле и кафане. Свима је говорила да ради у Генералштабу Војске како би од себе створила мету гдје би јој шпијуни сами прилазили и покушали да добију неку од информација подмићујући је или покушавајући да је заведу.

Вера 1939. године ступа у контакт са британским мајором Јулиусом Ханом и Ришареом Депереом, француским агентом. Обојица су били шефови обавјештајних служби у Београду, а постоје и приче да је с обојицом била у емотивној вези.

Она такође упознаје извесног Крауса, њемачког обавјештајца, који ју је увукао у двоструку шпијунажу. Међутим, када је постало јасно да Југославија неће избјећи рат, Вера је ухапшена као њемачки шпијун; испитивана је и мучена.

Упознала је Адолфа Хитлера

Краус је пребацује у Беч како би се опоравила од повреда које је задобила приликом испитивања. У то вријеме Вера Пешић упознаје Адолфа Хитлера. Иако није познато да ли је са њим направила неки договор, чињеница је да се Вера потом враћа у Београд и ради као новинарка, дописник њемачких новина. Када се ствар стишала, Краус је поставља у централу Гестапоа у Београду, гдје упознаје Паула Бадера, команданта окупиране Србије, а паралелно се виђа и са Драгомиром Јовановићем, шефом Специјалне полиције у Београду.

Напредујући у шпијунском свијету, Вера Пешић успјела је да упадне и у редове њемачких агената. Информације које је прикупљала Вера је редовно рапортирала југословенској служби, док је британским, француским и њемачким партнерима говорила само биране ствари.

Године 1942. јавља Гестапоу да четници сарађују са Британцима, што је довело до мучења и убијања пожаревачког вође четничког покрета Милана Калабића, са којим је такође била у љубавној вези. Британци су је сматрали одговорном за то што је по њеном налогу убијено неколико четника.

У лето 1943. године долази у Горњу Јабланицу да прикупи податке о дјеловању страних служби на овом простору. Међутим, четници јој постављају засједу, хватају је и спроводе у Горски штаб, 110 гдје је осуђена на смрт.

Поред реаговања разних политичара и генерала, питање је да ли би била и стрељана јер је успјела за једно вече да се приближи четничком команданту мајору Радославу Ђурићу и преокрене га на своју страну. У наредних седам мјесеци, Вера је за Ђурића оперисала на територији Косова и Метохије завршавајући различите задатке. Повратак Вере у Штаб 1944. пропраћен је негодовањем које је прерасло у преврат, пише “011 инфо”.

“Немојте само лице да ми нагрдите”

О смрти Вере Пешић постоји неколико верзија догађаја, али се све завршавају исто. Наиме, прва верзија је да су у пучу заробљени Вера, њена мајка Анђа и Ђурић. Жене су одмах стријељане, док је Ђурић побјегао и придружио се комунистима.

Друга верзија каже да су побегли све троје, али да је Вера са мајком ухваћена неколико дана касније и затим убијена. Према трећој причи, након бјекства, Вера и њена мајка су откривене неколико месеци касније сасвим случајно у околини Медвеђе, а затим су стријељане.

У сваком случају, у вријеме када је стрељана, Вера је имала 25 година, а њене посљедње ријечи биле су молба да јој “меци не нагрде лице”, преноси Телеграф.