Србија би требало да поднесе тужбу против Вилијема Вокера, бившег шефа верификационе мисије ОЕБС-а због лагања о Рачку јер је то резултирало нападом на суверену државу и бројним злочинима над цивилним становништвом, сматра адвокат Горан Петронијевић.
Коментаришући покушај Приштине да представи овај случај као наводни масакр невиних цивила, Петронијевић указује на постојање признања финског патолога Хелене Ранте која је изјавила да ју је Вокер натерао да лаже о Рачку, што значи да је она егзекутор, а Вокер подстрекач измишљотина.
Ранта би могла да буде својеврсни заштићени сведок, наводи он.
„Она је неко ко је признао кривицу, рекла је да мора да пристане јер је због Вокера готово била у животној опасности“, подсећа Петронијевић за портал „Србија данас“.
Иако са огорчењем констатује да српско правосуђе више од 20 година ништа није предузело против оних који су одговорни за лажи о Рачку, Петронијевић оцењује да још увек није касно.
„Из разних разлога, што полтронског односа према САД, што сталне потребе да смирујемо ситуацију, ми на тај начин навлачимо сумњу да смо ми криви. Уколико се ти стално правдаш и не кренеш у офанзивно правно дејство према оном ко је стварно кривац, шта је онда? Зашто се Хелена Ранта, Вокер и још неколико људи који су били умешани у то не процесуирају“, констатује Петронијевић.
Како каже, има сијасет доказа да је Рачак фабрикован да би дошло до извршења тежег кривчног дела напада и нарушавања суверенитета суверене државе уз све последице ратних злочина против цивилног становништва, употребе забрањених средстава као што је осиромашени уранијум, касетне бомбе, уништавања инфрастуркутре, гађања школа и болница итд.
„Све то што се догађало је последица тога што је једна жена слагала јер ју је један човек на то натерао – а то је за оптужницу“.
Петронијевић објашњава да је Хашки трибунал, иако су га звали судом против Срба, у потпуности рашчистио ситуацију око Рачка.
„Чињеница је да би зрно песка истресли из ципела – да је нечег било сигурно би било и у Милошевићевој оптужници. С друге стране, не би они пропустили прилику да оперу противправни поступак НАТО-а, односно дела међународне заједнице, јер је то послужило као основ за интервенцију. Ако нема основа за интервенцију ви сте то противправно урадили, слагали да бисте напали суверену државу. Ово што они сада раде је једна врста уступка том делу међународне заједнице да би показали да НАТО није то измислио, да се то стварно догодило“, истиче адвокат.
Приштина није у Интерполу, потернице без дејства
На питање може ли ико прихватити потернице које је расписала Приштина, будући да није реч о чланици Интерпола, Петронијевић каже да би те потернице евентуално могао да проследи Еулекс, али имајући у виду поменуте одлуке Хашког трибунала нема основа за то.
„Те тзв. потернице немају никакво дејство: нема ниједне земље која ће се упустити у то да прихвати потерницу неког подручја које није међунарондо признато и није члан међународних полицијских структура, односно не може имати кредибилитет да затражи међународну правну помоћ од другог међународно правно ваљаног субјекта. Али оно што они раде то је дизање прашине, обмањивање своје и светске јавности, али и застрашивање Срба да се не враћају доле и подстицање и притисак на Србе да се исељавају“, упозорава Петронијевић.
Ипак, додаје адвокат, иако Србија не признаје те тзв. потернице, опасност лежи у одређеним активностима неких држава у региону које деле исто размишљање, као што је рецимо Хрватска.
„Без обзира што нису чланови Интерпола, без обзира што нису држава и не могу да затраже пуну примену међународне правне помоћи између суверених држава, појавиће се неко као што су Хрвати који ће једва чекати да ухапсе неког нашег са потернице и изруче га Приштини, иако је то потпуно противправно. Зато, фактичко стање на терену може довести до неких последица, имајући у виду да Хрвати раде исто – измишљају оптужнице и држе тајне оптужнице. То је рецепт који је преписан. Није случајно да су Хрвати у великој мери били инструктори у Приштини против интереса Срба и Србије„, закључује Петронијевић.
