Бард српског глумишта Петар Божовић остварио је више од 200 филмских, позоришних и улога у серијама. Његов рад на филму и у позоришту једнако је вриједан. Добитник је престижне глумачке награде „Павле Вуисић“ за изузетан допринос глуми и досадашњој каријери.

Петар Божовић у интервјуу за Борбу, навео је да се данас више улаже у некултуру, него у културу и да у политици постоји само индивидуална борба која културу потпуно занемарује.

Српска и југословенска глумачка легенда додаје, да наметнуте тзв. европске вриједности које последњих година пријете да угуше наше национално биће, угрожавају не само културу нашег народа, већ и свих народа уопште. Он се пита, како је могуће да нам лекције о геноцидном народу држи Велика Британија, она која је кроз историју одговорна за многе злочине широм свијета.

Божовић сматра, да је рат који је Запад објавио руској култури, спорту, духовности, културно самоубиство и да се тај рат може сматрати ратом Запада против Православља, чије поприште је била и Црна Гора.

Прослављени глумац истиче, да су величанствене литије које су биле одговор бившем режиму на Закон о слободи вјероисповијести, проистекле из самог коријена народа и да ће оне као такве бити записане у историју православља, а да је Црна Гора себи већ направила споменик, који више нико и ништа не може угрозити.

Да ли постоји бојазан да ће се српска култура поново наћи на удару снага које је предводио бивши режим или је та тродеценијска битка завршена 30. августа 2020. године?

Култура је гдје год дођемо постала просјак. Више се улаже у некултуру него у културу. Према томе, поготово што се не можете ослонити на институције, које су само празне кулисе демократије, а које су толико недјелотворне, а мене највише занимају Србија и Црна Гора и сваки интервју почињем питањем да ми кажете колики је проценат који се издваја за културу, а људи се тиме уопште не баве. Нити позиција, нити опозиција не помињу културу, а не да их је срамота што је то мизеран проценат. Постоји само индивидуална битка и зато овај разговор почињемо питањем који је проценат и када ћете направити зграду опере и балета? Истина ће кад тад побиједити и не може остати вјечито непозната људима којима се баца прашина у очи, прогледаћемо сви, има тих капљица, дао Бог.

Како гледате на европске вриједности које се сада промовишу у нашем друштву и да ли те европске вриједности пријете да угрозе аутентичне вриједности нашег народа на овом простору?

Не пријете култури само нашег народа, него свих народа уопште, они воде велике битке и побјеђују. Морамо неке поразе признати да би били свјесни да смо поражени, ево по питању културе, по питању писма, по питању вјере, историје, не може се брисати нешто што постоји прије нас и што ће нас наџивјети. Не постоји та партија, нити та клика која може да избрише оно што је било, а они наравно кроје оно што ће бити, само свјетска тенденција је да је дошао крај силеџијству великих сила, као што су Велика Британија и Америка. Мени је најтужнија Европа, дио те цивилизације одавде и ми смо старији као народи, као државе што смо били, него Америка, која је откривена након тога. Откривена је тако што су убили сто, двјеста, триста милиона домородачког становништва које и дан данас зову погрешно. Навахо и Семиноле живе на Флориди, гдје су жабе, крокодили, змије и Семиноле. Ако ту пронађу злато или нафту и одатле ће их истјерати.

Навахо живе у пустињи и њих ће протјерати ако пронађу нешто и они нама држе предавање о геноцидном народу. Велика Британија, има ли мјеста на свијету гдје нису напаравили злочине и сад они продају том народу демократију, демократију кад су им одузели све, запрљали море, уништили ливаде и онда дођу да их уче, шта треба демократија оном из Гане, из Обале Слоноваче, има палму, рибу, море, али господа је нашла ту нафту, па онда завади, извршено је 36 пучева и довођење демократског. Ставили сте Кип слободе испред свог континента и мислите да сте тиме ставили демократију у завјет свима. Знамо ми ту вашу демократију и хвала вам на свему. Гдје год смо били, наш народ је био у борби за ослобођење у борби против зла, увијек учествовали и побјеђивали, а у миру смо стално губили, као што смо и дан данас на губитку, али ми смо православни народи и Бог ће бити са нама и опет ћемо опстати, ако не овдје, онда на небу.

Како оцјењујете рат који је Запад објавио руској култури, спорту, духовности и како замишљате европску цивилизацију без руске културе?

Како одговорити на то питање, то је увреда за интелигенцију сваког живог створа, ја знам да сам образован човјек и било кога да питате, био то пружни радник, шта да вам одговори. Они су дошли до тога да вас вријеђа већ питање шта мислите о томе. Немам мозак амебе да бих размишљао о том самоубилачком духовном гесту. То је самоубиство, кад узмеш нож и окренеш га против Бога, он ти се зарије у срце. То ради Западна култура.

Да ли се тај рат може сматрати ратом против Православља од стране Запада?

Наравно, почело је раније, и Црна Гора је једно поприште гдје се то проба, гдје се експериментише са тим. Небитне су ове или оне странке, важан је глобални интерес Запада и Ватикана, уосталом Цариград нису Турци разорили, него Католици, својим крсташким ратовима, а то код нас не постоји, нико их не помиње, нико не пише о томе, они су разорили Источно царство и остали смо ми и Васељенски Патријарх, који је за ко зна које паре признао тзв. Украјинску цркву и све се то тако полако рони, полако се круни.

Да ли дијелите став митрополита Јоаникија који је рекао да је Црна Гора била пројектована као мала Украјина, и колико смо прије величанствених литија били близу реализације тог сценарија?

Часне литије ће бити једног дана записане у историји Православља, Црна Гора је тиме направила себи споменик који не може нико да угрози. Нападајте колико хоћете, то је нешто што је произашло из духа, из коријена овог народа. Тамо нема политичких странака, него има само вјера, Православна. Гдје су те жртве што је православље направило, само желе да поремете оно што нам је улило наду и спас, а то не дирајте или дирајте, само ћете себе видјети у огледалу искежених зуба, уста и крволочног погледа.