Куповина робе на интернет платформама излаже грађане непрестаном ризику од превара, које су према ријечима стручњака постале свакодневица, а посебна доза опреза неопходна је при онлајн плаћању због чега и полиција апелује на грађане да податке о платним картицама не шаљу непознатим лицима у виртуелном свијету.
Из Полицијске управе Бијељина саопштено је да су у посљедње вријеме евидентиране пријаве оштећених грађана који продају разну робу на познатој домаћој интернет платформи “OLX.ba”, односно да наводни купци с њима контактирају путем комуникационих мрежа вибер или воцап шаљу линк преко којег се наводно приступа платформи курирске службе ради давања података за трансакцију. Из полиције даље наводе да након што оштећени приступи линку, од њих се захтијева да унесу податке о картици, CVV/CVC коду картице, након чега омогуће овим лицима приступ њиховим картицама, те на тај начин долази до могућности злоупотребе датих података и неовлаштеног трансфера новца са рачуна оштећених грађана.
– Апелујемо на грађане да штите личне податке и да податке о платним картицама не шаљу непознатим лицима путем онлајн платформи, а у случају злоупотреба да обавијесте полицију – саопштено је из бијељинске Полицијске управе.
Предсједник Удружења за заштиту потрошача “Звоно” из Бијељине Јован Василић за “Глас” каже да је на интернету море разних видова превара.
– Једна роба наручена, а друга испоручена је најчешћи разлог притужби потрошача. Суграђане стално упозоравамо да на интернету не остављају своје личне податке јер на разне начине могу бити преварени. Није препоручљиво остављати чак ни и-мејл адресу јер хакери и преко њих могу доћи до жељених информација – упозорава Василић.
Конкретну пријаву преваре везану за платну картицу немају ни у добојском удружењу грађана “ToPeer”, али наглашавају да су интернет преваре постале свакодневица.
– На дневном нивоу имамо око пет приговора преварених потрошача и 90 одсто тих приговора немогуће је ријешити у корист купца јер прије куповине нису препознали да се ради о лажном профилу на друштвеним мрежама, а не регистрованом е-трговцу. Редовно се дешава да не могу замијенити или вратити робу, да добију ципеле број 39, а поруче 38 и слично. Вриједности тих превара нису мале, знају бити и до 4.000 евра – рекла је предсједница наведеног удружења за “Глас” Снежана Шешлија.
Потрошачима савјетује да у случају када податке остављају у виртуелном свијету од друге стране обавезно затраже да те информације буду заштићене у складу са законским одредбама.
– Област е-трговине у БиХ је тренутно неуређена и купци морају бити опрезни. Покушавамо да укључимо и инспекцијске органе у то, али тешко је преко “Фејсбук” или “Инстаграм” профила доћи до преваранта. Проблем је заиста огроман, настојимо га ријешити, јер на годишњем нивоу милиони марака заврше у илегалним токовима – категорична је Шешлија.
Она је истакла да важећи закони у БиХ и РС нису задовољавајући када је у питању заштита потрошача, али и трговаца у домену е-трговине.
– Из тог разлога смо предложили неколико законских одредница које би, ако се усвоје, помогле грађанима да у 90 одсто случајева буду заштићени од онлајн превара. Годину и по смо радили на текстовима, а ове године ћемо спроводити кампању и надам се да ће угледати свјетло дана – казала је Шешлија и додала да су сва удружења за заштиту потрошача на територији цијеле БиХ била укључена у креирање нових законских рјешења.
Регистар
Снежана Шешлија каже да је према новим прописима планирано увођење е- регистра трговаца који би био јавно доступан, а захваљујући којем би купци у сваком моменту могли провјерити да ли је трговац од којег желе купити робу легалан.
– И ми из удружења ћемо израдити базу података и упозорити грађане на све оне који су на неки начин преваранти, али и понудити савјете како да то препознају – рекла је Шешлија.
