До чак 50.000 људи годишње, из Србије и региона моћи ће убудуће да се запосли и настани у Њемачкој, чак и ако немају стручне квалификације.
Њемачкој је потребна радна снага на скоро свим пољима, то су званични подаци и Њемачка чини много тога како би задовољила потребе тржишта радне снаге.
Њемачке власти намјеравају да удвоструче квоту за усељавање неквалификованих радника са подручја Западног Балкана, пише у приједлогу закона у који је агенција дпа имала увид. Убудуће би требало да их буде до педесет хиљада годишње.
У питању је такозвано „западнобалканско правило“, које предвиђа повлашћени приступ њемачком тржишту рада за држављане Србије, БиХ, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Албаније и подручја јужне покрајине.
Према важећим законима, наиме, из целог света може да се досељава „стручна“ радна снага. Једино са Балкана људи могу да добијају посао и радну визу чак и кад раде ван струке или без стручне спреме.
То правило осмишљено је након првог таласа избјегличке кризе 2015. и 2016. године, пошто су међу тражиоцима азила из Сирије били и бројни држављани Србије, БиХ и региона. Идеја Берлина била је да људи из региона, умјесто да безизгледно траже азил, покушају да нађу посао у Њемачкој.
Бодови за „карту шанси“
То није једина измјена закона која се спрема. Новинама би се требало „супротставити драматичном мањку радне снаге у бројним браншама“, оцјењује дпа.
У промјене спада и такозвана „карта шанси“, то јест могућност да се људи напросто доселе у Њемачку те да тек ту, на лицу мјеста, траже посао. За то вријеме имају право да раде пола радног времена ван струке како би зарадили за живот.
Карта шанси би, преноси дпа, требало да се додјељује по новом систему бодовања свакоме ко прикупи шест бодова.
Четири поена носи одређена стручна квалификација, три поена добро познавање њемачког или три године радног искуства, два уколико је особа млађа од 35 година, а један бод уколико је раније легално барем шест мјесеци боравила у Њемачкој.
Огромна потреба за радницима
Како је DW већ писао, Њемачку море демографске промјене и велики број упражњених радних мјеста. Рачуна се да је неопходно досељавање око 400.000 људи годишње како би економија, здравство и њега старих функционисали.
При томе се увијек једним оком гледа на Западни Балкан, иако то доводи до погоршања демографских проблеме Балкана, које су открили и посљедњи пописи становништва, преноси Курир.
