Половина светских глечера – замрзнутих резервоара у којима се налази три четвртине глобалног снабдевања водом – могла би да се истопе до краја века иако загревање буде заустављено на пожељних 1,5 степени Целзијуса, закључује студија објављена на сајту Сајнс (Science).

Уколико не би дошло до испуњења овог амбициозног глобалног циља, постављеног у Паризу 2015. године а загревање се наставило до 2,7 степени какве су сада прогнозе могућ је нестанак 68 одсто светских глечера. На удару би се нашли пре свега Централна Европа, запад Северне Америке, Нови Зеланд, као и високи делови Азије. Ако глобално загревање достигне 4 степне, 83 одсто светских глечера би могло нестати, додаје студија.

Осим што обезбеђују вец́ину светске слатке воде, глечери подржавају јединствене екосистеме и сматрају се светим у многим деловима света.

Истраживање, прво је које испитује вероватну судбину свих 215.000 глечера у свету до 2100. године, користећи моделирање високе резолуције.

Професор Џонатан Бамбер један од водец́их глациолога који није укључен у студију описао је налазе као као “отрежњујуће” а истраживање најсвеобухватнијом анализом будуц́их трендова глечера до сада“.

Споре реке леда

Глечери су споре реке леда које играју кључну улогу у снабдевању слатком водом скоро сваког региона света.

За многе заједнице, од перуанских Анда до непалских Хималаја, глечери се такође сматрају домом и физичким манифестацијама богова – имају значај који је далеко изнад материјалне вредности.

Резултати кажу да би, ако се загревање задржи на 1,5Ц, 49 одсто глечера могло у потпуности нестати до 2100. године – са „најмање половином“ таквих губитака пре 2050. Предвиђа се да ће глечери узроковати подизање нивоа мора за 90 мм.

Главни аутор студије доктор Дејвид Роунс, доцент на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, каже за Карбон бриф (Carbon Brief):

„Кључни налаз је био да је губитак масе линеарно повезан са порастом температуре и стога ц́е свако смањење повећања температуре значајно смањити губитак масе глечера и његов допринос порасту нивоа мора.“

Истраживање предвиђа како ц́е проценат светских глечера преосталих на Земљи вероватно брзо опасти у овом веку под било којим температурним сценаријем, али се очекује да ц́е постати далеко озбиљнији до друге половине века са загревањем 3 – 4 степена загревања у поређењу са 1,5 -2Ц.

Истраживање примећује да ц́е у високим планинама Азије – региону који снабдева водом најмање 800 милиона људи, време максималног губитка масе глечера вероватно варирати, и достиц́и врхунац у југоисточној Азији око 2025-30, централној Азији око 2035. -55 и југозападној Азији око 2050-75.

Ипак највећи губитак воде десиће се на Аљасци. Заједно, Аљаска, део Гренланда, Антарктик и северна и јужна арктичка Канада ће чинити 60-65 одсто пораста нивоа мора од глечера до 2100. године.

Отрежњење

Пројекције топљења глечера и резултирајућег пораста нивоа мора у овом веку су знатно вец́е од претходних процена, примећују аутори.

На пример, примећују да су њихове пројекције за губитак масе глечера по сценаријима ниске и високе емисије 4-8 одсто вец́е од претходних процена.

Ренс каже да је то вероватно због неколико фактора, укључујући тим који је користио студију из 2021. која је детаљно описала убрзање губитка масе глечера уочено глобално током последње две деценије.

Ова студија је пружила податке високе резолуције о томе како је сваки глечер на свету вец́ погођен климатским променама:

„Калибрацијом нашег модела са овим подацима, имамо много потпунију и детаљнију слику данашње промене масе глечера у поређењу са претходним моделима који су користили регионалне податке или мерења на лицу места из ограниченог броја глечера“.

У коментару који прати ново истраживање, професор Гудфина Адалгерисдотир (Gudfinna Adalgeirsdottir), истраживачица на Универзитету Исланда и доктор Тимоти Џејмс, истраживач на Куинс Универзитету у Канади, похваљују ниво детаља укључен у студију.

“Пружајући резултате модела у контексту глобалног пораста средње температуре на крају века који је релевантан за политику, аутори директно приписују губитак регионалне масе, допринос нивоа мора и број изгубљених глечера последицама сусрета и неиспуњавања услова”.

Осим што ће утицати на залихе воде, губитак глечера ће такође имати дубоке егзистенцијалне утицаје на домородачке заједнице које живе у планинским областима, каже професорка Елизабет Алисон, председавајуц́а екологије, духовности и религије на Калифорнијском институту за интегралне студије.

„Широм света, залеђене планине су свете за људе који живе у близини. Налази сугеришу да ће заједнице у планинским регионима проц́и кроз дубоке и невиђене друштвене, културне и духовне промене пошто се сматра да богови који живе у планинама и њихови благослови напуштају ове ледене области. Када нестане фокус око којег су друштва оријентисана, често следи индивидуални и колективни психолошки поремећај и друштвени слом. Планирање прилагођавања и ублажавања мора укључивати одговоре за решавање таквих психо-социјалних поремец́аја.“

Др Пасанг Шерпа, аутохтони антрополог из Фарака на непалским Хималајима са седиштем на Универзитету Британске Колумбије, додаје да је ново истраживање „“открило оно чега су се аутохтони људи дуго бојали“.

„Значајан губитак глечера значи да не само да смо сведоци промене пејзажа или губитка природних ресурса, то значи да смо активно саучесници у отимању будућности нашој деци. Шта су планински народи без планина какве познајемо?”