Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић рекао је да би крајем јануара требао да буде објављен правилник о начину усмјеравања подстицаја за 2023. годину.
Минић је рекао да покренути процес усаглашавања услова за коришћење подстицаја за 2023. годину са социјалним партнерима, односно представницима привредне коморе, задруга, удружења произвођача, самосталних предузетника, те научних и стручних институција.
– Мислим да ћемо у наредне двије седмице успјети све окончати да бисмо већ крајем јануара објавили Правилник о начину усмјеравања новчаних средстава за 2023. годину – рекао је Минић.
Он сматра да је стање у домаћој пољопривреди стабилно, што је одраз мјера које је Влада Српске предузела у претходном периоду.
– Те мјере, које су биле интервентног карактера, али и редовна подршка имале су и те како позитиван утицај на ублажавање негативних утицаја које је произвела енергетска криза, попут драстичног поскупљења репроматеријала и немогућност његове набавке једно вријеме, отежаног приступа појединим тржиштима – истакао је Минић за „Глас Српске“.
Он је рекао да је, захваљујући правовременим потезима, становништво Српске у свако доба било снабдјевено основним намирницама, а произвођачи су имали редовну исплату подстицаја да би се производни циклус могао одвијати несметано.
Говорећи о највећим изазовима са којима се суочава аграрни сектор, Минић је рекао да се, осим тржишних изазова који директно погађају производњу хране, рурални простори у Српској суочавају са демографским, односно губитком становништва, смањењем броја газдинстава и младих који се задржавају на селу, запуштеним ресурсима и напуштеним имањима.
– Том изазову морамо покушати одговорити адекватним мјерама, а аграрни буџет од 180 милиона КМ у 2023. години нам то омогућава – поручио је Минић.
Према његовим ријечима, драстично повећање цијене репроматеријала се само дјелимично може компензовати растом цијене готових производа, а најчешћа реакција на ту ситуацију, нарочито на малим газдинствима, јесу уштеде на ђубриву, пестицидима, сијању меркантилног жита умјесто сјеменског и слично, што се на крају одражава ниском продуктивношћу и ниским дохотком.
– Предузимамо низ мјера подршке којим бисмо ублажили те цјеновне шокове. Влада Републике Српске је ове године издвојила 500 КМ по хектару за сјетву пшенице, а исти ниво подршке најављен и за наредни циклус – напоменуо је Минић.
Он је рекао да се наставља са регресом за плави дизел, а и све остале мјере подршке текућој производњи биће значајно веће, узимајући у обзир повећање са 75 на чак 180 милиона КМ у буџету за 2023. годину.
Када је ријеч о дугорочним мјерама подршке, Минић закључује да су ове мјере већ постављене Стратегијом развоја пољопривреде и руралних подручја за период од 2022. до 2027. године и то је путоказ за достизање нивоа продуктивности и конкурентности у развоју производње, те ревитализацију руралних подручја и одрживо управљање природним ресурсима.
