Свима се то деси понекад. Прејели сте се и сада је потребна снага да преживите све оно што сте унијели у свој организам, а можда није било неопходно. Тај осјећај након “преждеравања” је можда довољан подстицај да следећи пут поступимо другачије, а у наставку вам предочавамо шта се све дешава у вашем организму када унесете већу количину хране него што сте жељели.

Ближи се вријеме новогодишњих и божићних празника и није лоше знати ове појединости. За почетак, упамтите – врлина је у умјерености.

“Твој желудац је врло еластичан… као панталоне за јогу!” објашњава докторка Лиса Еберли и додаје:

– Величина желуца варира од особе до особе, али у просјеку може да прими литру садржаја. Када поједеш превише хране, желудац се може растегнути до запремнине од четири литре. Добра је ствар што је желудац еластичан и брзо се враћа у нормалу, но ако се често преједаш, растегнуће се – истакла је Еберли.

Према њеним ријечима они који игноришу осјећај ситости и настављају да једу, растежу желудац, што доводи до чешћег осјећаја глади и већег уноса хране те резултира зачараним кругом у ком непрестано нешто једу.

Осим тога, постоји још једна лоша навика која доводи до повећања желуца – унос течности уз оброк.

– Када пијеш сок или пиво уз вечеру, у желуцу и цријевима стварају се плинови који их додатно растежу. Газирана пића избаците, избјегавајте да пијете течност током хране, а након оброка попијте чај од ђумбира – истиче др Еберли.

Глуви телефон

Тијело је савршен систем у којем органи комуницирају па ће желудац, када дође вријеме, послати мозгу информацију да је пун, али тај сигнал мозак ће добити тек двадесетак минута након што је послат, што значи да ћете се прејести уколико наставите да једете. Ако непрестано понављате ову грешку, односно пребрзо једете и не дозвољавате органима да “поразговарају” једни са другима о томе каква им је била вечера, доћи ћете до “глувих телефона” и мозгу ће бити тешко да разазна када је желудац пун и када је вријеме да ти каже да престанеш да једеш. Без осјећаја ситости врло брзо ћете доћи до ситуације да не желите да станете на вагу.

Фатална љубав грелина и допамина

Врло укусна храна може имати опасне учинке на мозак.

– Претјерана конзумација укусне хране може покренути реакције у систему награђивања мозга, сличне онима зебиљежене као завиност – упозорава психолошкиња Никол Оригем.

Ево како то функционише.

– Када редовно једете, нутритивно богато и умерено, јешћете само када сте гладни. То је зато што се хормон грелин, који управља апетитом, повећава пре јела и смањује након. Али када се наједете печеног меса и пире кромпира, преко ког сте ставили и масан прелив, а потом поједете и колач, грелин ће остати активан. Код прекомјерног уноса масти и шећера, хормон који регулише глад остаје повишен чак и након јела – објашњава она.

Поред тога, ту је и осјећај зависности, захваљујући појачаног лучењу допамина, док уживате у финој храни.

– Осим утицаја на апетит, грелин такође активира и допамин, тако да уносећи масне и слатке хране, ниво грелина остаје повећан, што активира ослобађање допамина. То ћете осјетити кроз жудњу за још једним колачем. Осећаћете се сјајно. То доводи до зачараног круга и зависничког понашања. Мозак се осјећа награђено након што поједе укусну храну те тражи још овог удобног стимуланса што отвара циклус завиности. Рјешење лежи у својој исхрани избалансирате угљене хидрате и масти са протеинима и поврћем, како би свој мозак држали под контролом – истакла је.

Хормони

Док грелин стимулише апетит, други хормони га држе под контролом, но комуникација између хормона и мозга, као што смо већ поменули траје и до 20 минута па ако једе брзо и халапљиво, можда ћеш појести много више,него што је потребно.

– Оксинтомодулин и пептид тирозин тирозин су хормони ситости које излучују цријева. Ту је и хормон који се зове лептин, а он говори мозгу колико енергије тренутно имате и колико хране вам треба – нешто попут банковног рачуна који живи од плате до плате – објашњава докторка Еберли.

Лептин подстиче мозак да престане да једете, али пошто је језик често бржи од мозга, тако је и вилица, односно ваша рука бржа од мозга…

Будући да сте током обилног оброка унијели више калорија, него што ваше тијело може да потроши, оне се претварају у масноће и складиште се у предјелу стомака и бутина.

– Једноставно речено, што више шећера и угљених хидрата поједеш, више ће их бити похрањено као маст ако се не бавите никаквом физичком активношћу, односно не трошите оно што сте унијели – додаје докторка која савјетује да двадесетоминутну шетњу одмах након оброка.

Шећер у крви као на трамполине

Кад се преједеш, гуштерача производи додатни инсулилн како би обрадила количину шећера из угљених хидрата и уклонила га из крви. И ту не стаје.

– Твоје тијело ће производити инсулин све док мозак не добије информацију да су количине шећера у крви сигурне. Но, хормони су спори па док пренесу мозгу информацију да је све у реду са шећером, он је већ пренизак, а ви се осјећате уморно, исцрпљено па чак и депресивно и опет желите да једете – истакла је докторка.

Штавише, жудите за угљеним хидратима и шећером како бисте подигли шећер који ће потом гуштерача морати да обради и поновно ћете осјетити умор након краткотрајног осјећаја полета. Докторка и за овај проблем савјетује шетњу одмах након оброка, како би избјегла, односно пребродила умор изазван скакањем шећера у крви, преноси Прва.рс.

Трик са поврћем

Али у празницима подједнако можете уживати и без гомилања сувишних килограма, држећи се ових савjета:

Једите доста поврћа. Нутрициониста Шона Вилкинсон саветује да напуните бар пола тањира поврћем прijе него што сипате било шта друго (кромпири нису укључени у то!). Поврће је богато витаминима, минералима и влакнима који јачају имунитет и олакшавају варење. Уколико ви припремате храну, то је идеална прилика да традиционалне рецепте учините занимљивијим. Поврће, на примjер, можете издинстати са бијелим луком и маслиновим уљем.