У јануару 1890, приликом избора Николе Тесле за потпредсједника Америчког удружења електроинжењера, у дискусији је учествовао и Михајло Пупин. Заступао је примјену наизмјеничних струја и стекао Теслино признање. Како се управо вратио из Европе, није био информисан о неспоразуму између Едисона и Вестингхауса. Нешто касније, истражујући ко је стварно аутор полифазних система, по Тесли, везао се за погрешне људе и ”запетљао”.
Предавањем у Бостону подијелио је слушаоце на присталице и противнике наизмјеничних струја. На његову срећу, међу присталицама се нашао Елиху Томсон, који ће Пупина касније спасити када противници буду покушали да га избаце с универзитета. Пупин је тврдио да га је Тесла погрешно схватио. Том приликом је дошло до размимоилажења двојице побратима.
Пупинова противљења
Пупин је касније Теслу позивао на своја предавања, али их је Тесла избјегавао. Говорећи похвално о Тесли, Пупин је, у једном свом говору, похвалио и Доброволског и Брауна за практичну примјену Теслиних изума, али је на то Тесла касније реаговао коментаром да су и та двојица покрали његове изуме.
Сукоб наша два великана био је тих, али озбиљан. Тесла је Пупину замјерао и његово слабо знање матерњег језика. У аутобиографији Пупин је детаљно описао наизмјеничну струју, поменувши Теслино име само једном, на 396. страни. Када је Тесли додјељиван почасни докторат на универзитетима “Колумбија” и “Јејл”, Пупин је изразио неслагање с њима. Ипак, признања су Тесли додијељена.
И када је Тесла 1892. најавио могућност слања високофреквентних струја на неограничене удаљености и исто патентирао, а истовремено потврдио могућност слања телефонских порука посредством трансатлантског кабла, Пупин се такође томе противио.
Спор због патента
Тада је Пупин почео да истражује америчке патенте и 10. фебруара 1894. и сам поднио патентни захтјев из вишелинијске телеграфије написавши: ”Тврдим да сам ја први који чини практични покушај примјене вишелинијске телеграфије”.
Негативан одговор на свој патентни захтјев добио је неколико мјесеци касније од Џона Сејмура, наводећи одбијање према приказу из Теслиног чланка о експериментима с наизмјеничним струјама. Сејмур је у даљем приказу навео да је Пупин само мултиплицирао неколико Теслиних кола, што се ни у ком случају није могло прихватити за патент. Пупин је за своју тврдњу ангажовао адвоката и водио спор с Патентним бироом пуних шест година, све док се Сејмур није пензионисао.
Марк Сејфер наводи да је Тесла експериментисао с X-зрацима неколико година прије Рендгеновог открића, али им није придавао значај. Назвао их је шедоуграф, именом које је узео од филозофа Сорена Кјекегора, који их је описао у својој студији “Или или”. Пупин је проналазак X-зрака примио као најзначајнији проналазак у његовом животном вијеку и одмах је приступио њиховом темељном истраживању.
(Наставиће се)
