Главно обиљежје сваке крсне славе су свијећа, жито и колач, међутим, постоје бројне полемика међу нашим народом на тему шта би требало урадити послије обиљежавања светог дана у породици са преосталим житом и свијећом која није изгорила до краја.
У сусрет нам иде слава Свети Никола коју, како се обично каже, пола Срба слави, док друга половина иде у госте, откривамо шта кажу свештена лице за ову недоумицу.
Наиме, једни сматрају да су свијећа и жито резервисани само за дан славе и свеца којег обиљежавамо. Други мисле да се житом служе гости све док се не поједе, а да се свијећа пали и на патерице. Док трећи заузимају став да жито послужују и други дан, али свијећу тада не пале.
Шта је од овога исправно?
Пшенично зрно у хришћанству је симбол вјечног живота, смрти и васкрсења, када се сије оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род. Славско жито се кува и приноси у славу Божију и част светитеља који се слави, као и за здравље и напредак дома и његових укућана, али првенствено за покој душа свих предака у том дому. Служи се гостима и укућанима док се не поједе. Велики гријех је бацити га.
Свијећа симболизују свјетлост Христове науке и гори током цијелог дана славе. Када пожелимо да је угасимо, прво се прекрсите и то учините са славским вином.
Како су славске свијеће прилично велике, углавном се деси да не догори сасвим. Према ријечима свештеника, у том случају би је требало ставити поред иконе, гдје би требало да стоји до наредне године, а палите је за вријеме породичних молитви. А ако и другог дана имате госте, ваљало би да се помолите Богу и упалите је.
