Фото: Freepik/stefamerpik

Свако тугује како уме и зна: неко се затвори у себе, чекајући да „ране зарасту“, а неко замаскира бол тиме што себе окружи људима са којима ће време брже пролазити. Излазак на крај са тугом и преживљавање неизбежних тешких тренутака разликује се од особе до особе.

Универзални рецепт за преживљавање туге, по речима психолога, не постоји. Најбољи начин да се преживи тежак животни период је да се прођу све његове фазе: негирање, бес и љутња, фаза преговарања, депресија, и на крају прихватање.

Током живота, човек се сусреће са разним неизбежним ситуацијама, са појединим и неколико пута, и без обзира на то, проживљавање сваке од њих са собом носи другачији дијапазон емоција. Тај дијапазон је јединствен за сваког од нас. Психолози су по том питању једногласни: све реакције су природне, будући да људска психа тражи начине да се заштити и сачува, а време које је потребно да се рана зацели зависи од човека до човека.

У психологији постоји јасно дефинисаних пет фаза које описују процес прихватања новонасталих животних околности, а психолози су сложни да је човеку са неизбежном, болном ситуацијом лакше да се са њом избори уколико је структурира на прави начин. Метода, која се користи у скоро свим савременим праксама Киблер – Рос, описује линијски процес кроз који човек пролази: негирање, бес и љутња, преговарање, депресија и прихватање, наводи Луиза Истомина, клинички психолог „Европског медицинског центра“.

Фаза негирања

У фази негирања човек несвесно одбија да прихвати реалност, покушава да пронађе логично објашњење и „грешку“ којом ће објаснити да то кроз шта пролази ипак није тачно. Овај стадијум може трајати од неколико минута, па све до неколико недеља, али у просеку негде између седмог и десетог дана има тенденцију да пређе у наредну фазу, фазу беса и љутње. У овом периоду, најважније је одржавати регуларне животне навике и дневну рутину. Регуларан сан, исхрана, физичка активност и одлазак на посао, важни су за одржавање психичке стабилности понајвише у овој фази. Чим иницијални шок и фаза одбијања почну да бледе, почињу да „испод тепиха“ испливавају све емоције које су током ове фазе потиснуте.

Фаза беса и љутње

Фаза у којој почињемо да преиспитујемо правичност универзума и тражимо оправдање за то што се десило, често се питајући „Зашто баш ја?“ и „Чиме сам ово заслужио?“ јесте наредна фаза кроз коју пролазимо. Љути смо на све: на себе што нисмо учинили ништа да спречимо настали догађај, на судбину која се горко поиграла са нама, па чак и на оно што ни на који начин није утицало на догађај. У овој фази, физичка активност најбољи је начин за борбу са емоцијама, а напорнији тренинзи помоћи ће да негативне емоције изађу на површину.

Фаза преговарања

Прошао је иницијални шок, прошла је и фаза љутње, те сада на ред долази преговарање. Овде преговарамо са самима собом, рационалније приступамо ситуацији, трудимо се да је сагледамо у целости и разумемо разлоге који су до ње довели. Читамо литературу, истражујемо по интернету,и разговарамо са људима који су пролазили кроз исту или сличну ситуацију: да бисмо схватили да ни на који начин нисмо могли утицати на исход ситуације.

Фаза депресије

Депресија са којом се сусрећемо пролазећи кроз све фазе туговања представља празнину коју човек осећа када освести да живот више неће бити онакав какав је био пре болне, неизбежне ситуације у којој смо се нашли. То је фаза акутне туге: она може трајати од шест до седам недеља од самог догађаја, током којих се заправо дешава „отцепљење“ од онога што смо изгубили, било да је у питању блиска особа, посао, или нешто треће. Сада се полако поново улази у реалност, учимо да живимо у новонасталим околностима, а у овој фази највише помаже разговор: са блиским људима или психологом.

Фаза прихватања

Последња фаза, фаза прихватања је период стабилизације и освешћивања чињенице да живимо у новој реалности и прихватамо ствари онаквим какве јесу. Међутим, то не значи да ћемо се нужно радовати новој реалности, већ да смо научили да живимо у њој и прихватили је. Ипак, у овој фази могуће су промене расположења, али регресија (тренутно враћање у претходне ступњеве процеса) не треба да спутава вашу вољу за напредак.