Владимир Тадић је очигледно пронашао чаробну формулу за најбољу фотографију. Јер како другачије објаснити то што његове слике природе већ трећи пут заредом побјеђују на такмичењу Свјетске метеоролошке организације.
У конкуренцији више од 1.000 радова из цијелог свијета, жири и јавност задивила је Тадићева фотографија бајковитих Црвених стијена на Романији које се дижу изнад облака. Овај крајолик Републике Српске красиће тако календар Свјетске метеоролошке организације (WМО) за 2023. годину, за мјесец фебруар.
У календару WМО за ову годину већ се налази његова слика с мотивима Грахова, а за прошлу годину то је била фотографија Шар планине у Сјеверној Македонији.
Двије страсти и магија
Очигледно је да Владимир има добар рецепт за успјех, а то је, поред несумњивог техничког квалитета, и истинска љубав према природи. Упоредо са фотографисањем, овај млади човјек из Челинца бави се и планинарењем. Када се споје ове двије страсти настаје права магија.
На једном таквом походу овјековечена је и овогодишња побједничка фотографија.
– Кадар Црвених стијена је настао при мојој другој посјети „Соколовом путу“ на Романији, а пошао сам с намјером да попнем Виа феррату, односно ову планинарску стазу. Тог дана у Мокром је била потпуна магла и како смо пењали излазили смо из те магле. Успут сам сликао акционим камерама, али када смо дошли на врх било је ведро и лијеп залазак сунца. Првим снимком нисам био задовољан јер се стијене нису добро видјеле. Онда сам подигао дрон и направио широки снимак супротно од сунца, за који тада на лицу мјеста нисам знао ни како изгледа. Мислио сам да је промашај, међутим, касније, када сам видио фотографију, био сам одушевљен. Скакао сам од среће – сјећа се он.
Бројна признања
Критеријуме за ово такмичење је без проблема испунио.
– Они траже фотографије високог квалитета како би могли да их штампају на календару, а тражене су и занимљиве временске појаве, њихова снага и утицај на околину, на климу. Бавећи се фотографијом крајолика, управо један од начина којима ја употпуњујем своје фотографије јесу и временски услови. То је супер спој и драго ми је да су баш на тој врсти такмичења прошле моје фотографије – говори Владимир за Српскаинфо.
И то не једном, већ три пута. Али радост је за њега сваки пут иста.
Ту су и бројна друга признања којима се може похвалити. Само ове године освојио је прве награде на конкурсу Националне географије Србија за фотографију крајолика села Медна код Мркоњић Града, те за “Гламочко поље” на Међународном салону умјетничке фотографије “Жисел” у Србији, а иста фотографија донијела му је и друго мјесто на недавно завршеном конкурсу “Крашка поља Босне и Херцеговине 2022”.
Природне љепоте
Владимир својим фотографијама настоји да промовише природне љепоте, прије свега Републике Српске и Босне и Херцеговине, али планинарска путешествија одвела су га и у Бугарску, на највиши врх у Турској, Арарат, на планине Атлас у Мароку. Наредна дестинација му је наша Клековача, а још неостварена жеља поход на поларни круг.
– Волио бих да одем на крајњи сјевер, у Исланд, Норвешку, Финску или Русију, да фотографишем поларну свјетлост. Привлачи ме Аурора Бореалис и желио бих да направим серију фотографија с тим мотивом – каже он.
Планинарски походи довољно су тешки по себи, а Владимир на све то носи још и фотографску опрему. Ипак, све се исплати када забиљежи прави тренутак у природи.
– Људи су навикли на комфор чак и у природи, па иду на скијалишта, на друга мјеста која су опремљена инфраструктуром, али то у принципу и није права љубав према природи. Онолико колико си спреман да истрпиш и поднесеш због близине с природом толико је и волиш – порука је овог машинског инжењера.
Од машинства се ипак привремено опростио, а фотографија га је толико обузела да ће се можда у потпуности окренути новом послу.
Лични календар
Владимиров рад грађани помно прате на друштвеним мрежама путем странице “Свјетлопис”, а многи од њих имали су жељу да његове фотографије гледају и на календару.
– Људи ме годинама испитују када ћу и ја да направим зидни календар, тако да сам ове године први пут и то урадио, по узору на календар Свјетске метеоролошке организације – рекао је он.
