Романије - Љубав побјеђује! 
Марија Оршић, Трауте, Гудрун, Сигрун и Хеике су биле познате као врил дјевојке. Носиле су косу везану у коњски реп и биле невјероватно лијепе. Реп је за њих заправо био космичка антена, преко кога су директно примале поруке из свемира!
Четири изузетно згодне дјевојке, у тајном реду Врил, морале су имати сексуалне односе са потентним мушким члановима друштва с којима су дијелиле исту страст према окултним ритуалима. Вјеровали су слично генијалном психијатру Вилхелму Рајху да оргазам просто ослобађа мистериозну врил силу, која постоји у свемиру, у дубини планете Земље, али и у човјеку самом.
Марија је са својом плавом косом и плавим очима дјеловала као перфектна припадница аријевске расе, па су је нацистички лидери и због тога обожавали. Као да је била прототип жене какве је Ланц Фон Либенфелс замишљао када је осмислио свој суманути “Лебенсборн” пројекат. У својим порнографско окултним визијама Либенфелс је маштарио о заносним плавушама с великим грудима, које су способне да рађају здраву аријевску дјецу.
Сви припадници СС покрета обавезно су били укључени у “Лебенсборн” сексуални наци-пројекат. Њемачке жене и мушкарци, са чистом генетском прошлошћу, имали су само један задатак – да рађају што више дјеце.
Петер Лавенда у књизи “Безбожни савез” каже да је “Левенсборн” заправо био нека врста окултног бордела, а жене, одабране на основу расне чистоте, као и припадности тевтонском идеалу женствености, биле осјемењиване од стране парњака из СС.
“Левенсборн” је била нека врста фарме, гдје су се рађала плавоока и плавокоса дјеца, која би касније била одгајана у стилу “Слободне дјеце Самерхила”. Био је више замишљен као нека врста духовне комуне, направљене са циљем генетског препорода њемачке нације, идеолошки засноване на расним идејама Либенфелса, Стјуарта Чемберлена и Алфреда Роземберга.
Свакако да су и Марија Оршић и њене три згодне другарице, биле веома добро упућене у овакве теорије. Међутим, сексуалност није била једина тема која их је занимала.
Причу о врил дјевојкама и нацистичким прототиповима “летећих тањира” први је описао ракетни научник и СФ писац Вили Леј. Леј је био њихов савременик, који се дружио с инжињером Вернером фон Брауном и био веома упућен у тајне радове нацистичких научника, те се његова прича сматра вјеродостојном.
Друштво “Врил” је покренуло производњу моћне свемирске технологије, а према њиховим идејама креирано је и тестирано неколико прототипова летјелица у облику диска. Марија Оршић је тврдила да је у сталном телепатском контакту с ванземаљцима из галаксије Алдебаран, који су у прошлости посјетили планету Земљу и населили се у Сумеру. Много година касније сличну причу о ванземаљцима који су се населили у Сумеру причаће креатори обимних псеудоисторија Вернер фон Даникен, Захарија Сичин и Дејвид Ајк.
Назив врил је настао од древне сумерске ријечи „Ври-Ил“ што у преводу значи „божански“. Друштво је наводно организовало вјежбе концентрације у циљу побуђивања врил енергије и организовања свемирског лета (Раумфлуг) до Алдебарана. Да би то постигло, друштво Врил се удружило с тајним друштвом Тула и са Сљедбеницима црног камена (ДХвСС) како би се финансирао амбициозни програм којим је била предвиђена изградња интердимензионалне летеће машине базиране на достигнућима из области физике, које су члановима друштва пренијели ванземаљци с Алдебарана.
Техничка чуда настала по идејама друштва Врил за свега двадесетак година заиста су фасцинантна, али је иза њих највјероватније стајао Никола Тесла.
(Наставиће се)
