Двадесетдвогодишња Маја Лучић из Куманова, већ четири године, бави се ваздушном јогом, необичним адреналинским спортом који није много познат код нас.

Реч је о олимпијској дисциплини у групи циркуских спортова, као што су играње на шипки и ваздушни круг, за које постоје и званична такмичења. Ваздушна јога или уметничка акробација је умствено – физичко кретање које користи платно да модификује традиционалне јога покрете.

„Ваздушна-јога је карактеристична по томе што се изводе разне акробације на специјалном платну које је закачено на одређеној висини. Код нас постоје многе предрасуде о овом спорту, али ми који га волимо уживамо у њему. Потребна је велика посвећеност, самодисциплина и упорност. Мали проценат отпада на таленат, али и као код сваког другог спорта најважније је вежбање. Иако на први поглед изгледа лако, није тако. Потребна је велика физичка и ментална стабилност да би се издржао тај напор. Равнотежа је кључна, а она се постиже само са вером у себе“, објашњава млада инструкторка.

Припреме за прве вежбе на платну трају од 3 до 4 месеца, а у том периоду најзначајније је да се ојачају мишићи руку да би могли да издрже сопствену тежину. Вештина прављења акробација је индивидуална, а тежина вежби је у зависност од степена знања.

„Најтеже је бацање са платна или такозвана ропакробација. Специфична је по томе што човек везује тело у одређеном положају и када дође до жељене висине онда се пуста слободно да пада. То је слично банџију, само је још занимљивије, зато што треба да знаш како да се замрсиш, односно да се вежеш, како не би пао на земљу. Док вежбам осећам се као да летим, могу да се бацим са платна како хоћу“, објашњава Маја.

Ваздушна јога је спорт који је веома сличан бразилској џуи џици са елементима балета. Свако креира своју причу од емоција које каналише у медитацију и на тај начин се ослобађа од негативне енергије. Али, она може да буде и веома опасан спорт, ако се не пази. Из разлога што тело виси наопако, веома лако може да се дође у нежељену ситуацију. Зато тело и мозак треба да буду ослобођени свих притисака.

„Сам треба да процениш докле можеш да идеш. На почетку је страх израженији, али се током времена губи. Опасније је ако страх не постоји, онда може да се направи велики проблем, такође, ако је страх изразито велики онда није добро. Зато је најбоље да постоји баланс, да се нађе средина и да се на тај начин функционише. И да паднемо, имамо душеке и знамо како то да урадимо, тако да се до сада нико није повредио “, додаје Маја.

Код нас постоје само три клуба за ваздушну јогу, два у Скопљу и један у Куманову. Маја је почела да учи од своје колегинице, Ангеле Костадиновске која се одселила у Словенију, али јој је дала солидну основу да може касније сама да се надограђује читањем литературе и праћењем туђих искустава путем интернета.

„Ваздушна јога је лакша за учење од обичне, јер нам платно помаже да нађемо свој баланс и да победимо страх од инверзија, падања и висине. Истовремено је високоризична и фасцинантна због гравитације. Вежбање ваздушне јоге првенствено нас учи правилном дисању при самим покретима, побољшава циркулацију, развија флексибилност и снагу целог тела, врши декомпресију кичме и исправља је уколико има неких деформација. Ослобађа ендорфин због којег постајемо срећнији“, објашњава Лучић.

Маја тренутно тренира 15 ученика на узрасту од 16 до 54 године, два до три пута недељно. То је константана група већ три године.

Она каже да у овом спорту не постоји старосна граница, могу да се баве сви који воле адреналински спорт, али само упорни и адреналински зависници остају до краја, јер се резултати постижу постепено. Најбоље је да се почне негде око 12 година. Не препоручује се људима са неуролошким проблемима и поремећеним центром за равнотежу. За њих је релаксирачка јога на платну без инверзија, без превртања и стој на глави и акробације.

„Бавећи се овим спортом много људи је исправило искривљене кичмене стубове, решили су проблеме са спондилозом, колиозом, кифозом и слично. Формирала сам посебну секцију за људе који имају здравствене проблеме све у циљу да им помогнемо, али су они у међувремену заволели овај спорт и прешли у другу групу за рекреативно занимање. Сада обе групе функционишу заједно“, додаје  саговорница.

Овај начин практиковања јоге потиче од САД. Кристофер Харисон је осмислио вежбе у ваздуху за своју уметничку групу при чему је комбиновао гимнастику, јогу, плес, пилатес и елементе акробације.

Маја је уметничка душа, поред спорта бави се и музиком, свира и пева у групи. Воли и електронику и природне науке. Пре него што је почела са ваздушном јогом, скоро 18 година се бави балетом. Себе види искључиво на сцени и ради да би то остварила. Будући да је ваздушна јога најближа циркуским акробацијама, волели би да једнога дана ради у најбољем француском циркусу Де Солеј, где се не ради са правим животињама, већ са електронском и видео симулацијом.

Гене за музику и спорт наследила је она и њен брат Стефан од њихових родитеља Снежане и Србољуба, који су српског порекла.

„Корени моје породице су из Босне. Мајка ми је из Тузле, порекло оца је из Хан Пјеска али је и он одрастао у Тузли. Мој деда по оцу је служио војску у Куманову и оженио се мојом баком. Након распада бивше државе моји родитељи су се вратили да живе у Куманову. У нашој кући се негују и поштују сви празници и обичаји из Босне, Србије, Македоније, и што је најважније волимо да се окупљамо и дружимо“.