Република Српска данас је многима трн у оку, иако је највише бранила Дејтонски мировни споразум.
То би, када се подвуче црта, била једна од главних порука поводом 27 година од парафирања овог историјског документа.
Парафирањем Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године и његових 12 анекса, у ваздухопловној бази „Рајт Петерсон“ код Дејтона, у америчкој држави Охајо, окончан је рат у БиХ и успостављен њен уставноправни поредак.
Дејтонски споразум парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, РБиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.
Правни експерт Радомир Лукић рекао је да је Дејтонски мировни споразум изузетно значајан за БиХ и Српску, која се показала као најчвршћа баријера у покушају међународних моћника са Запада да се у БиХ наметну као суверени владари.
Лукић, који је професор на Правном факултету у Источном Сарајеву, сматра да је, упркос сталним насртајима, остало доста тога од првобитне дејтонске структуре. Он је изјавио да је доста тога од изворног Дејтона деформисано, што се десило када су у политичке процесе у БиХ увучена два тијела која нису дио дејтонске институционалне и правне структуре, а то су Савјет за спровођење мира (ПИЦ) и његов Управни одбор. Предсједник Републике Српске Милорад Додик је, поводом 27 година од парафирања Дејтонског мировног споразума, рекао да ће бити настављена стабилизација Српске.
„Ништа неће бити економски и финансијски лако. Ово је мој трећи мандат на позицији предсједника Републике Српске, што је изразита част, а привилегија је што ме људи непосредно на изборима три пута бирају за предсједника“, рекао је Додик за Срну.
Некадашњи предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић каже да институције Српске имају апсолутно право да у складу с изворним Дејтонским споразумом предузимају све ради враћања незаконито одузетих надлежности Српске.
Никола Поплашен, такође некадашњи предсједник Републике Српске, изјавио је да Република Српска нема други излаз него да се држи изворног Дејтонског мировног споразума, и то његовог тумачења према тексту, а не духу.
Бивши предсједник НС РС Драган Калинић примјећује да је Република Српска била и остала трн у оку западних моћника и њима лојалног политичког Сарајева.
„Свих ових 30 година изложени смо било кроз клизајућу ревизију, било кроз директни интервенционизам протектора скрнављењу изворног Дејтонског споразума с циљем да се чак и уз помоћ српских вазала девастира Република Српска и учини празном љуштуром“, рекао је Калинић.
Мирослав Лучић, некадашњи замјеник команданта Другог батаљона Илиџанске бригаде Војске Републике Српске, каже да се тихој ревизији Дејтона и настојањима да се спроведе подмукла унитаризација БиХ треба супротставити јер је Република Српска највећа извојевана побједа послије великог српског страдања у 20. вијеку.
Лучић је навео да је Република Српска и данас многима трн у оку, како унутрашњим, тако и спољашњим противницима, а међу њима и ОХРу, који је изгубио и кредибилитет и легитимитет.
Милован Бјелица, високи функционер СДС-а, изјавио је да је Република Српска због насиља над Дејтонским споразумом принуђена да се бори за враћање отетих надлежности, али и да води дужу борбу јер јој се оспорава тражење додатних надлежности и већег степена аутономије.
Правник и бивши предсједавајући Дома народа парламента БиХ Огњен Тадић каже да се сваки досадашњи покушај да се умањи значај Српске, а уз њу и ФБиХ, показао штетним и однио године и године послијератног живота, које су могле бити много паметније потрошене за развој, сарадњу и укупно напредовање на сваком пољу.
Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, рекао је да се права загарантована Дејтонским мировним споразумом за БиХ примјењују само на територији Републике Српске, те да Срби повратници у ФБиХ и 27 година након завршетка рата тешко остварују своја права у том ентитету.
