Када некада неко каже “фудбалска легенда“ подразумијева се да се ради о играчу који сигурно учествовао на највећем спортском планетарном догађају – Свјетском првенству.
То је нешто најмање што се очекује, а у великом броју случајева ради се и о фудбалеру који је освајао популарни “свети грал“.
Међутим, у историји ове прелијепе игре постоје легенде које никада нису заиграле на неком од Мундијала.
Разлози су за то углавном прости – ради о играчима који долазе из не баш фудбалске нације и једноставно никада нису имали прилику да играју са играчима истих или макар сличних карактеристика.
Наравно има и оних других, који су због повреда, темперамента или нечег трећег пропустили прилику да се опробају на Свјетском првенству.
Играче нећемо рангирати по неком њиховом умијећу на терену, већ је избор по ком реду иду сасвим случајан.
Ерик Кантона
Многи од вас сада се чуде како играч попут Ерика Кантоне никада није заиграо на Свјетском првенству, а притом се ради о репрезентативцу “Триколора“.
Легендарни фудбалер Манчестер јунајтеда, у периоду од 1987. до 1995. године, одиграо је 45 мечева за сениорски тим Француске и увијек је био један од најбољих играча на терену.
Међутим, његов буран темперамент спријечио га је да уради више и да одведе национални тим на Мундијал.
Године 1988. назвао је селектора Енрија Мишела на телевизији “врећом го***а“ и одмах је избачен из тима. Упркос томе Француска није успјела да се квалификује за СП 1990.
Платини је Кантону касније вратио у репрезентацију, али зачуђујуће “Триколори“ нису успјели да се пласирају
Ипак, велики инцидент 1995. године када је ударио ногом навијача Кристал Паласа удаљио га је из фудбала на осам мјесеци.
Када се вратио фудбалу изгубио је мјесто у репрезентацији од Зинедина Зидана и више никада није био поново позван за А тим.
Кантона је као велико разочарање доживио то што није био позван у национални тим за Европско првенству 1996. године у Енглеској и годину дана касније одлучио је да се повуче из професионалног фудбала.
Легендарни играч касније је тврдио да би продужио каријеру због Свјетског првенства у Француској 1998. године, које је ова селекција на крају и освојила.
Кантона је имао само 31 годину када је престао са професионалним фудбалом и сигурно је имао још штошта да пружи свјетском фудбалу.
Рајан Гигс
Рајан Гигс – примјер старог “олд скул“ играча, који је цијели живот подредио једном фудбалском клубу, играч који је трајао 24 године и који је током клупске каријере освојио сваки могући трофеј.
Ипак, овај легендарни играч долази из Велса – земље која има велики број чувених играча, али и земље која у његово вријеме никада нија имала озбиљан такмичарски тим.
Гигс, сушта супротност Ерика Кантоне, одиграо је 64 меча за А тим националног тима, а интернационалну каријеру окончао је много раније од клупске – 2007. године.
Као главни разлог Гигс је навео то да жели да се посвети клупској каријери и Јунајтеду, што је управо и урадио, пошто је фудбал играо до чак 2014. године.
Посљедњи пут су учествовали на Мундијалу 1958. у Шведској, што значи да пост траје 60 година. Рајан Гигс није успио у тој намјери, а никада није био ни близу тог достигнућа…
Жорж Веа
Вјероватно најбољи афрички фудбалер свих времена никада није успио да игра на Свјетском првенству и то највише због мале државе из које долази.
За репрезентацију Либерије наступао је од 1987. до 2003. године и уписао је 60 наступа, а постигао је 22 гола.
Веа је био невјероватан фудбалер и његове сјајне способности са лоптом довеле су га до тога да 1995. године освоји награду за најбољег играча на свијету.
За Свјетски шампионат у Јапану и Јужној Кореји 2002. године Либерија је била тако близу, међутим један бод дијелио их је од тога да се квалификују за највеће планетарно такмичење.
Либерија се налазила у групи Б и на крају квалификационог циклуса имала је 15 бодова, један мање од Нигерије која је директно отишла на Свјетско првенство.
Ова мала земља никада није учествовала на Мундијалу, а када мађионичар Веа није у томе успио, тешко да ће ико икада моћи.
Џорџ Бест
Несумњиво играч који је обиљежио средину прошлог вијека и фудбалер који је својом брзином и луцидношћу био права ноћна мора за противничке штопере.
Бест је најбољи фудбал играо у Манчестер јунајтеду гдје је провео читавих 11 сезона и гдје је у свом “прајму“ био један од најбољих играча Европе.
За Сјеверну Ирску одиграо је 37 мечева и постигао је девет голова, а оно што му је заједничко са преосталим играчима више и не мора да се понавља.
У позним играчким годинама Бест је жарко желио да наступа за репрезентацију, али тада више није био ни сијенка оног играча из средине шездесетих година.
Сјеверна Ирска учествовала је на Свјетском првенству 1982. године у Шпанији, а Бест је у то вријеме играо у Сједињеним Америчким Државама.
Ипак, селектор Били Бингејм одлучио је да га не позове што је веома разочарало тада тридесетшестогодишњег Беста.
“Био сам у доброј форми те године, пошто сам играо за Амерички тим једном недјељно. Проблем је био што је тај тим био очајан… Били је дошао да ме гледа на једном мечу, а ми смо играли катастрофалан фудбал. Био је под притиском да ме позове у тим, али је свој поступак могао да оправда на основу овог меча гдје сам играо лоше. Нисам очекивао да ћу играти сваки меч на Мундијалу, али сам желио чисто да будем дио групе момака. Био бих задовољан и да сам играо 15 минута по мечу, само да учествујем на Шампионату“, рекао је једном приликом Бест.
Нажалост Бингејм није позвао тада већ истрошеног Беста и његово одсуство није пореметило Сјеверну Ирску, која је као прва отишла у наредну фазу – испред домаћина Шпаније, потом наше Југославије и посљедњег Хондураса.
Ирци нису успјели да се пласирају у полуфинале, али су опет направили велики успјех проласком у наредну рунду.
Бест је тако остао без учешћа на Мундијалу, а убрзо послије тога је и завршио професионалну каријеру.
Алфредо ди Стефано
Када вас Пеле, по многима најбољи фудбалер у историји, назове најбољим икада, онда то доста говори.
Алфреди ди Стефано, легенда Реал Мадрида, у каријери је наступао за репрезентације Аргентине, Колумбије и Шпаније, али чињеница је да га никада није нешто занимала интернационална каријера.
Аргентина није успјела да се квалификацију за Шампионат свијета 1950. године, а године 1954. није могао да учествује пошто је играо и за “Гаучосе“ и за Колумбију.
Како је клупску каријеру наставио у Шпаније, убрзо је добио и њихово држављанство.
Одиграо је неколико квалификационих мечева за “Црвену фурију“, али Шпанија није успјела да се квалификује за Свјетски куп 1958.
Када су то успјели четири године касније “прва виолина“ Реал Мадрида је била повријеђена и послије тога никада више није имао прилику да игра за национални тим Шпаније.
Одиграо је 31 утакмицу за црвени дрес и постигао је 23 гола. Остао је као један од најбољих играча педесетих година прошлог вијека, али никада није успио да оде на највеће планетарно такмичење.
На ову листу још можемо додати: Иан Раш, Ласло Кубала, Валентино Мацола, Бернд Шустер, Сами Хипија и Давид Жинола, преноси Б92.
