Друга књига младог соколачког књижевника Ђорђа Ковачевића, добитника многобројних републичких, државних и међународних књижевних награда, изашла је из штампе почетком новембра под насловом „Нада и опрост“.
Ковачевић наводи за Срну да је ово издање плод његовог средњошколског стварања и да је проистекло из радова писаних за литерарне конкурсе и текстова насталих у тренуцима доколице.
Опредијелио се за наслов „Нада и опрост“, јер вјерује да овом свијету преплављеном „западњачким квазимодерним вриједностима“ управо то фали.
– Нада представља путоказ за све људе чистог срца, а ја покушавам да, пишући о тој нади и опроштају, пронађем себе и помогнем другима да пронађемо своје мјесто под овим небом – каже Ковачевић.
У књизи штампаној на 130 страница је 29 литерарних радова, међу којима и наслов „Човјек је човјеку брат“ – првонаграђени есеј на конкурсу Фрањевачке гимназије.
Ђорђу је посебно драго то признање и зато ова тема представља увод у тек штампану књигу.
Од бројних признања која су стигла на његову и адресу соколачке средње школе, издваја и награду „Млади србиста“, који му је за есеј додјелила Катедра за србистику, Филозофског факултета у Источном Сарајеву.
Ковачевић не крије понос што је његова пјесма „Војникова сјена“ уврштена у „Сребрни вијена“ часописа СПКД „Просвјета“ и што се нашла међу најбољим петским и прозним радовима насталим у овој години.
– Од 450 пјесама које су пристигле на конкурс имао сам част да се нађем међу 30 најбољих аутора, што је за мене заиста посебна награда, јер су на том конкурсу учестовали далеко зрелији, афирмисани писци и људи који иза себе имају на десетине књига – наводи Ковачевић.
Према његовим ријечима, награде ласкају, али носе и одређену дозу одгворности, јер, како наводи, „након награде треба пронаћи кључ како задовољити критеријуме за стално сазријевање рада“.
Ђорђе најављује и трећу књигу за наредну годину, у којој ће се међу свим његовим пјесмама наћи и „Војникова сјена“.
Ковачевић је захвалан професору српског језика и књижевности у соколачкој средњој школи Ани Марић за идеју да његови радови из тог времена буду обједињени у књигу.
Према ријечима Марићеве, једног од рецензената књиге, мотиви Ковачевића прожимају се од античке књижевности и митологије, па све до модерне и постмодерне књижевности.
– Ковачевић нас води кроз пут живота, сталних човјекових страхова, патњи и лутања, а на том путу упознаје и са различитим појмовима из географије, психологије, математике, историје, али и књижевности, као круном свих умјетности – наводи Марићева.
Ковачевић дугује захвалност за савјете у књижевном стваралаштву и професору књижевности Саши Кнежевићу, редовном професору на Филозофском дакултету у Источном Сарајеву, такође једном од рецензената књиге.
Млади соколачки књижевник, студент прве године Електротехничког факулета Универзитета у Источном Сарајеву, у доколици се бави и сликањем.
Прва књига Ђорђа Ковачеића штампана је 2016. када је био ученик седмог разреда, у издавалаштву Културно-издавачког центра „Српска кућа“ из Пожаревца, као и ова друга.
