У манастиру Пустиња, најстаријем и по многима најлепшем у ваљевском крају, обележено је 400 година живописа, са више од 370 квадратних метара фресака.
Јединствена богомоља под Јаблаником, у кањону реке Јабланице, недалеко од Ваљева, посвећена Богородици, међу многобројним фрескама пажњу привлачи и оном на којој је Свети Јован Крститељ, позната по називу Свети Јован Крилати, коју одликују тачне пропорције, изузетан колорит, лакоћа и прозрачност, а по лепоти је пореде са чувеним милешевским „Белим анђелом“!
По једној верзији, градња цркве везује се за 14. век и краља Драгутина, а по другој, то је била рударска богомоља Немањића. Ктитор је био јеромонах Јоаким, а црква је подигнута око 1600. године. Игуман Јанићије Битојевић ангажовао је светогорске зографе Јована и Николу, који су унутрашњост храма, западну фасаду и нишу на северном делу осликали од 15. марта до 25. јуна 1622. године…
– Живот је стално пулсирао у овом манастиру, а он цео заједно са високим боровима стреми ка небу – рекао је поводом јубилеја др Дарко Танасковић, професор и дипломата.
– Свако ко дође у манастир мора да зна да је постојање оваквих светиња, њихово стремљење ка небу, завет који не смемо да изневеримо. Поглед у небо са овог места, где вековима бије једно огромно и страшно снажно хришћанско срце, у ствари је поучан за све нас. Овај манастир даје нам свевремену и симболичку лекцију, спој је прошлости, садашњости и будућности.
Танасковић је Пустињу први пут посетио 1994, пред одлазак за амбасадора у Турској. Та посета, каже, била је за њега охрабрење, подстрек, ослонац током не лаких година дипломатског службовања у време ратовања у БиХ, кризе на Косову, агресије НАТО.
Историчарка уметности Наташа Кристић из Ваљева казала је:
– Фреске су настале у време кад је било веома важно бранити Србију и непосредно након обнављања Пећке патријаршије. Оне су посебан раритет и тражиле су своје место у утемељењу српског националног бића. Манастир је у временима након градње и осликавања безброј пута пострадао. Велики број фресака и данас захтева бригу, љубав и потребу да им вратимо сјај у ком су некад настајале…
СВЕДОЧАНСТВО
Народна легенда каже да је најмлађи од тројице браће Немањића највише труда принео и саградио ову светињу чији фрескопис пуни четири века свог постојања – каже епископ ваљевски Исихије. – Ова светиња је необориво сведочанство не само нашег историјског постојања, већ и непоколебљиве наше везаности за будуће царство Христа Бога.
