Покрет Европа сад, који је на јучерашњим локалним изборима у Подгорици освојио 21,7 одсто, имаће прилику да формира власт у главном граду Црне Горе и тиме након 24 године пошаље Демократску партију социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића у опозицију
Овај покрет је основан прије само четири мјесеца, а предводио га је Јаков Милатовић, вјероватно будући градоначелник Подгорице, а бивши министар у Влади Здравка Кривокапића.
Подаци које је објавио Центар за демократску транзицију (ЦДТ) на основу обрађених 100 одсто бирачких мјеста у Подгорици показују да листа „Сви за наш град“ чији је главни чинилац ДПС има укупно 38,1 одсто гласова, односно 24 мандата.
Ову листу је на изборима предводио актуелни градоначелник Иван Вуковић.
На другом мјесту налази се најјача опозициона опција – покрет Европа сад, који је предводио Јаков Милатовић, освојила је 21, 7 одсто, односно 13 мандата.
Партије опозиције већ су најавиле да ће заједнички формирати власт у Подгорици, што значи да ће имати укупно 34 мандата, а ДПС 24.
Како је покрет Европа сад најјача опозициона опција, он ће имати прилику да формира власт у главном граду Црне Горе, али и предложи градоначеника, што ће бити носилац листе Јаков Милатовић.
Он је непосредно након објављивања резултата поручио да је пред партијама велики изазов.
– Сретна вам слобода грађани Подгорице. Хвала вам на подршци Покрету Европа сад. Крећемо да радимо како бисмо што прије, без ДПС-а, почели да рјешавамо проблеме грађана Подгорице. И како бисмо што прије од Подгорице направили боље и праведније мјесто за живот свих грађана и грађанки – поручио је Милатовић.
ФАКТОР ИЗНЕНАЂЕЊА
Овакав резултат покрета Европа сад за многе је изненађење, имајући у виду да је основан пре само четири мјесеца. Наиме, у јуну ове године двојица министара у Влади Здравка Кривокапића, иначе првој формираној влади након пораза ДПС-а на парламентарним изборима 2020. године, која је касније оборена у парламенту, одлучила да и званично уђу у политику, пише Нова.рс,
Тада су бивши министар економског развоја Јаков Милатовић и министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић основали покрет Европа сад, који носи назив њиховог економског програма 42. Владе Црне Горе.
ЈАКОВ МИЛАТОВИЋ БИОГРАФИЈА
Милатовић је рођен у Подгорици, односно тадашњем Титограду 1986. године.
Према информацијама доступним на интернету, основне студије у области економије завршио је на Економском факултету Универзитета Црне Горе, са просјечном оцјеном 10 и био је студент генерације.
Добитник је бројних домаћих признања од Министарства просвјете, Универзитета Црне Горе, Министарства спољних послова и др, као и иностраних стипендија.
Као стипендиста америчке владе провео је једну студијску годину на Универзитету савезне државе Илиноис (Иллиноис Стате Университy), као стипендиста аустријске владе један семестар на Универзитету за економију и бизнис у Бечу (WУ Wиен), а као стипендиста Европске комисије једну студијску годину на Универзитету у Риму (Ла Сапиенза).
Магистарске студије у области економије завршио је на Универзитету Оксфорд и био је стипендиста британске владе (Chevening).
Радно искуство започео је у НЛБ банци у Подгорици као дио тима за управљање ризиком, затим у Деутсцхе банци у Франкфурту у тиму за процјену кредитног ризика земаља са фокусом на земље Централне и Источне Европе.
Од 2014. године радио је у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) у тиму за економску и политичку анализу, прво као економски аналитичар за регион југоисточне Европе а након унапређења у позицију економисте покривао је земље Западног Балкана из канцеларије у Подгорици.
Године 2018. бива унапријеђен у главног економисту са задатком да покрива земље ЕУ, укључујући Румунију, Бугарску, Хрватску и Словенију из канцеларије у Букурешту.
Друга искуства и усавршавања стицао је кроз похађање програма и школа Уједињених нација у Њујорку, њемачке Фондације Конрад Аденауер у Подгорици, Амбасаде Црне Горе у Риму, Канцеларије за међународну сарадњу Економског факултета у Подгорици, Оxбридге Ацадемиц Програмс у Оxфорду, Међународног монетарног фонда (ММФ) у Лондону, Лондонске школе економије (ЛСЕ) и Универзитета у Пекингу, Лидерске академије Универзитета Стандфорд и Универзитета у Београду, и других.
