Ко љетос није обезбиједио дрва за огрев, данас се хвата за главу. Једна палета се на интернету не може наћи јефтинија од 250 КМ, плус превоз, цијепање и складиштење.
– Је ли скуп огрев, исплати ли се гријати на дрва? Шта ћеш кад немаш с чим, нема плина, мораш на дрва. По 120 КМ су била.
– Да ли је то скуп огрев? Јашта је него скупо Боже драги. Колико вам је требало да то обезбиједите за ову зиму? Ух, требало је хиљаду и по КМ. Нормално да су скупа дрва, али ко има своју шуму за њега није скупо, као ја.
Рјешење за вртоглаве цијене могло би бити формирање регионалних складишта, преко којих би огрев куповало локално становништво по цијени од 180 КМ. Сваки дрвопрерађивач морао би најмање 1 одсто укупног производа продавати организовано кроз ова складишта.
„Ми смо донијели одлуку о формирању централних складишта у близини већих градова као што је Бањалука, Приједор, Добој, Бијељина и Источно Сарајево. Ја сам већ преговарао са представницима града Бањалука, односно у Рамићима смо тражили локацију да нам одобре и од момента добијања те локације ми већ у сљедећа 2-3 дана крећемо са пуњењем складишта“, каже Зоран Ђурашиновић, предсједник Удружења „Дипос“.
Једно домаћинство не би могло купити више од осам палета, како би се онемогућила препродаја. Све би могло да крене за двије седмице.
„Ту се не би могле купити велике количине да не би дошло до препродаје и шверца, јер знамо да постоје захтјеви из Федерације јер је тамо цијена много већа и да је тамо комплетно тржиште под контролом неколико појединаца. Нама је стало да овдје вршимо контролу коме би се та роба пласирала, углавном морали би доћи људи са личним картама“, каже Горан Рачић, предсједник подручне Привредне коморе Бањалука.
Приједлог Привредне коморе Српске био је да цијена огревног дрвета ове гријне сезоне не прелази цифру од 180 КМ, што многи не поштују. Као што не поштују ни продају тоне пелета по цијени од 480 КМ, јер ову сировину већ мјесецима наплаћују и до 800 КМ, и то ако га домаће становништво уопште нађе на стовариштима.