Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог апостола Тому у народу познатијем као Томиндан, сећање на Светог Тому, једног од дванаесторице апостола.
Свети Тома је био једини од апостола који није крио своју сумњу у Васкрсење Христово.Није поверовао у Христово васкрснуће док се није поново јавио апостолима, а Тома коначно поверовао. Због тог догађаја, и захваљујући Томином неверовању, многи су се утврдили у вери.
На Томиндан, који није црвено слово, обично се никуд не иде и постоји изрека „Свети Тома, седи дома“.
Томиндан многе породице у Србији обележавају као своју крсну славу. Као еснафску славу, Светог Тому обележавају дрводеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.
У неким крајевима се верује да штити од вукова. На Томиндан се обично никуд не иде и постоји изрека „Свети Тома, седи дома“. Док се у недељу по Ускрсу слави догађај везан за „неверовање“ Томино, овај дан је посвећен самом апостолу.
Славе га дунђери и дрводеље као еснафску славу, будући да је Свети Тома био вешт дрводеља, тако да на тај дан ништа не раде.
Такође, до Светог Томе траје прелазно годишње доба, подјесен, што значи да се од данас већ рачуна да је могућ почетак зимског раздобља.
После силаска Духа светога на апостоле, Тома је требало да шири хришћанство у Индији, што је њега, будући да иде тако далеко, веома ражалостило. Но Исус му се јавио и охрабрио га.
Док је служио у Индији, у Јерусалиму преставила се мајка Божија. Сви апостоли чудесно су пренети у Јерусалим на сахрану, али је једино Тома закаснио три дана. Када је на његово наваљивање отворен гроб, видело се да тела нема, да је васкрсла и узнела се на небо, чиме је откривено чудесно прослављење Матере Божје.
Тако је Тома, и несвесно, постао гласник Божијих чуда на Земљи. Тома се вратио у Индију где је мученички страдао 53. године.
